Mladi krompir u kontinentalnom području na otvorenom polju pristiže za potrošnju krajem maja i tokom juna meseca. Uz neposredno pokrivanje biljaka (bez
noseće konstrukcije) agrilom, crnom folijom, slamom, plevom mladi krompir stiže 15-20 dana ranije za vađenje.
Korišćenjem toplih tunela, mladi krompir dospeva za mesec do dva ranije u odnosu na otvorenu baštu.
Najveću ekonomsku opravdanost ima gajenje ranog krompira uz nastiranje (malčiranje) i neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom i u tunelima bez grejanja. Posle prestanka opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva pokrivka se skida, a to je u našim uslovima najčešće krajem aprila.
Bez obzira na način proizvodnje, pre sadnje krtole se obavezno naklijavaju u prostorijama sa dovoljno difuzne svetlosti na temperaturi 12-15 stepeni. U protivnom klice se brže razvijaju, duže se i etioliraju i lako se lome pri sadnji. Za sadnju se koristi samo zdrav i kvalitetan sadni materijal. Nije dobro koristiti sitne krtole iz predhodne godine jer postoji opasnost od virusne degradacije.
Vreme sadnje krompira: U tunelu za sadnju januara, a na otvorenom polju februara i marta, uz nastiranje zemljišta foto ili biorazgradljivom folijom (omogućava brže zagrevanje zemljišta) i odmah prekriva perforiranom folijom ili agrotekstilom koji obezbeđuju višu noćnu temperaturu za čitavih 5-8 stepeni (nema opasnosti od mraza). U principu sa sadnjom se započinje kada je temperatura zemljišta 3-5 stepeni C na dubini 6-10 cm. Nastiranjem zemljišta sa foto ili biorazgradljivom folijom temperatura zemljišta se podiže na 10-18 stepeni a naklijali krompir niče za 18-22 dana.
Najčešće se đubri goveđim stajnjakom uz jesenju obradu sa 3-4 kg/m2. Pod osnovnu obradu se unosi 20-30 g po m2 8:16:24 i predsetveno 10-15 gr KAN-a po m2.
Navodnjavanje je redovna agrotehnička mera u proizvodnji ranog krompira. Zaštita od bolesti i štetočina je u redovnoj proizvodnji neophodna, jer krompir prati čitav niz bolesti i štetočina. Međutim, u proizvodnji ranog krompira uz primenu preventivnih mera treba težiti potpunom isključivanju hemijskih preparata za zaštitu. Osnovne preventivne mere zaštite čini korišćenje zdravog i kvalitetnog sadnog materijala, otpornost sorte, pravilan plodored i nastiranje zemljišta.
Priredila: Mira Miljković, dipl. ing.
psss.rs
