Povrće osetljivo reaguje na pravovremenost navodnjavanja. Tako, na primer, duže trajanje nedostatka pristupačne vode u zemljištu ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose, a ove štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima.
Na nedostatak zemljišne vlage povrće je najosetljivije posle rasađivanja i u fazi cvetanja i formiranja plodova.
Zalivni režim može se primenjivati prema vlažnosti zemljišta, gde je tehnički minimum za povrće dosta visok i kreće se u intervalu 70-85 % od PVK u zavisnosti od vrste povrća.
U našim uslovima broj zalivanja u značajnoj meri zavisi od meteoroloških uslova godine, količine i rasporeda padavina i kapaciteta zemljišta za lako pristupačnu vodu, kao i faze razvoja biljke.
Za dobru snabdevenost zemljišta vodom navodnjavanje bi trebalo, zavisno od temperatura, padavina, faze razvoja biljaka primenjivati svakih 3-5 ili 5–7 dana tokom vegetacije, a u uslovima ekstremne suše i svakog drugog dana.
Potrebe povrća za vodom
| Vrsta povrća | Potrebe za vodom(mm) | Tehnički minimum vlažnosti (%PVK) | Zalivna norma (mm) | Norma zalivanja(mm) |
| krompir | 460-480 | 70-80 | 30-40 | 120-200 |
| krompir (mladi) | 260-280 | 70-80 | 30 | 40-80 |
| paradajz | 450-520 | 70-80 | 30-50 | 250-300 |
| paprika | 530-630 | 70-85 | 30 | 240-300 |
| krastavac | 250-400 | 75-80 | 20-30 | 100-150 |
| Lubenice i dinje | 400-600 | 70 | 40-60 | 80-120 |
| kupus | 360-430 | 80 | 20-30 | 90-160 |
Pripremila: Valentina Aleksić, dipl. inženjer Melioracija zemljišta i voda
psss.rs
