Pouzrokovači poleganja rasada su polifagne vrste i mogu napasti većinu biljaka, naročito u fazi klijanca. Neke biljne vrste su naročito osetljive, na primer
povrće, šećerna repa, krastavac i dr. Neke vrste (P. debaryanum, P. irregulare, P. mamillatum, P. proecandrum i P. ultimum) mogu da izazivu i poleganje i palež klijanaca breskve.
Skoro sve vrste su prisutne na svim kontinentima. U našim uslovima Pythium sp. nanosi manje štete starijima, a više se javlja na mladim biljkama u polju i u rasadniku, gde dolazi do poleganja i tzv. “topljenja rasada“.
Simptomi: Inficirano seme ne klija, truli i raspada se, ali u našim uslovima do toga, relativno, ređe dolazi. Tkivo mladih biljaka je vrlo osetljivo. Početne zaraze su u vidu vodenastih pega, koje se brzo povećavaju, zaražene ćelije uginu i cela biljka zahvaćena bolešću ubrzo posle nicanja propada. Na izniklim biljkama dolazi do infekcije korena ili stabla ispod površine zemljišta. Zaraženo tkivo postaje vodenasto i obezbojeno, a ćelije brzo izumiru.
Karakteristični su simptomi u rasadniku i toplim lejama. Iz obolelih biljčica zaraza se širi na zdrave, pa za nekoliko dana može biti zahvaćen ceo rasadnik ili topla leja. Razvoju ove bolesti posebno odgovaraju teška i slabo drenirana zemljišta, visoka vlažnost i temperatura, slabo provetravanje rasadnika i sl.
Održavanje i širenje parazita: gljiva se održava u zemljištu oosporama koje zadržavaju svoju vitalnost duži niz godina. Da bi se zoospore kretale i širile, neophodna je tekuća voda. Zaraze se javljaju uglavnom u proleće i to na temperaturi od 10-25 stepeni.
Suzbijanje: U staklenicima se vrši sterilizacijom zemljišta: vodenom parom, suvom sterilizacijom i hemijskim putem (metil-bromid) ili tretiranjem semena fungicidima. Stolove i police na kojima se drže saksije, kao i podove, treba tretirati sa 1% CuSO4. U poslednje vreme mogu da se koriste i biološke mere borbe, pojedine bakterije i gljive antagonisti.
Od agrotehničkih mera korisno je vršiti: drenažu zemljišta, izbegavati teška zemljišta, vršiti provetravanje rasadnika, sađenje biljaka obaviti kada je temperatura povoljna za njihov brz porast. Izbegavati preterano đubrenje azotom. Koristiti plodored jer se tako smanjuje populacija parazita. U polju se zaštita postiže i tretiranjem semena fungicidima na bazi: kaptana, hloratonila, ciramom i dr. Od sistemika je efikasan metalaksil i propamokarb. Kombinacijom protektivnih i sistemičnih fungicida postiže se efikasnija zaštita. Tretiranje semena fungicidima se ponekad kombinuje sa zaštitom sejanaca metalaksilom, ciramom, kaptanom ili solima bakra. Ova kombinacija se koristi naročito ako je zemljište jako kontaminirano.
Autor: Jelena Dinić, savetodavac za zaštitu bilja
psss.rs
