Peršun pripada familiji Apiaceae i razlikujemo dva varijeteta: peršun korenaš (Petroselinum hortense var.tuberosum) i peršun lišćar (Petroselinum hortense var.foliosum).
Peršun nema visoku kalorijsku vrednost ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, stoga se ubraja u red visoko kvlitetnih namirnica. Koristi se uglavnom kao začinska biljka, ali su poznata i njegova lekovita svojstva.
Najbolje uspeva u uslovima prohladne i vlažne klime a optimalne temperature za rast i razviće su oko 16-22 stepeni Celzijusa. Seme niče na temperaturi od 2 ºC, ali je optimalna oko 20 ºC, a za rast listova i korena, optimalna temperatura je oko 18 ºC.
Peršun najbolje uspeva na srednje lakim i lakim strukturnim i plodnim zemljištima gde se koren pravilno razvija. Nisu pogodna zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda, veoma kisela, teška i sabijena zemljišta iz kojih se koren teško vadi.
Zbog duge vegetacije, seje se kao glavni usev, a na istoj parceli preporučuje se da se gaji tek posle četiri godine. U tom periodu ne bi trebalo gajiti kulture iz iste familije (Apiaceae), kao što su šargarepa, celer, paštrnak. Peršun može biti dobar predusev ozimom povrću kao što je beli luk, spanać, salata.
Ne podnosi direkto đubrenje stajnjakom i zato ga treba sejati posle kultura za koje se stajnjak koristio, kao što su paradajz, krompir ili kupus. Mineralna đubriva treba uneti na osnovu rezultata agrohemijske analize zemljišta.
Za setvu peršuna, najvažnija je predsetvena priprema zemljišta jer je seme peršuna sitno. Dobra predsetvena priprema omogućuje brzo i ujednačeno nicanje. Setva se obavlja u proleće kada vremenski i zemljišni uslovi dozvole. Koristi se sejalica za sitna semena. Količina utrošenog semena zavisi od klijavosti, načina setve i načina međuredne obrade. U povoljnim uslovima seme niče za 15-25 dana.
Tehnologija gajenja peršuna podrazumeva primenu sledećih mera nege: kultiviranje, prihranjivanje, zalivanje i zaštitu. Veoma je važno da se u fazi nicanja spreči pojava pokorice i zato se primenjuje valjanje lakim valjcima. Koren se najbolje razvija kada je zemljište ravnomerno vlažno.
Navodnjavanje je neophodno u sušnim godinama tokom nicanja i kasnije u toku vegetacije, a kritičan period je početak zadebljavanje korena, kao i posle košenja peršuna liščara.
Vađenje peršuna je obično kada je koren debljine oko 1 cm, a peršun lišćar se kosi na visini od 8 cm. Kosi se nekoliko puta godišnje po suvom vremenu. Peršun korenaš svoju punu tehnološku zrelost postiže u jesen a kvalitet se određuje prema sorti, zrelosti, veličini odnosno prečniku korena. Na tržištu se peršun korenaš prodaje u svežem stanju zajedno sa lišćem u vezicama ili odvojeno.
Snježana Vujinović, dip. inž.
psss.rs
