Претрага
Претрага

Razbijanje pokorice u ratarskim usevima

Poslednjih dana aprila u Srednjem Banatu je palo 40-50 litara kiše. Ove kiše su dragocene za ozime i jare useve jer se u zimskom periodu...

Galenika

Poslednjih dana aprila u Srednjem Banatu je palo 40-50 litara kiše.

Ove kiše su dragocene za ozime i jare useve jer se u zimskom periodu javio veliki manjak lakopristupačne vlage u zemljištu.

Međutim, osim koristi, kiše mogu napraviti i probleme na jarim usevima koji još nisu nikli. Kada vreme otopli i kada se površinski sloj zemljišta osuši, na parcelama sa lošom strukturom zemljišta doći će do formiranja pokorice.

Pokorica je već stvorena na šećernoj repi koja je zasejana još u martu mesecu (sl. 1).

Sl. 1 Pokorica u ponikloj secernoj repi u 2017. god

Pokorica u ponikloj šećernoj repi u 2017. godini

Prošle godine je na mnogim parcelama stvorena debela i čvrsta pokorica koja je napravila veliku štetu usevima.

Sl. 2 Debela i tvrda pokorica u 2016. god. 300x225 1

Debela i tvrda pokorica u 2016. godini

Sl. 3 Biljka kukuruza zarobljena pokoricom u 2016. god. 300x225 1

Biljka kukurza zarobljena pokoricom

Zbog toga je važno proizvođače upoznati sa uzrocima koji dovode do stvaranja pokorice, štetama koje pravi na usevima i načinom borbe sa njom.

Pokorica se najviše javlja na zemljištima bez strukture i na zemljištima sa nestabilnom strukturom. Njihova odlika je da sadrže malo organske materije i malo kreča koji su neophodni za stvaranje povoljne strukture zemljišta. Zemljišta koja se često obrađuju u suvom stanju jako su sklona stvaranju pokorice.

Pokorica otežava ili sprečava nicanje biljaka pa dovodi do proređivanja useva. Zemljište sa pokoricom se slabije provetrava, slabije upija vodu i brže je gubi isparavanjem što za posledicu ima manji sadržaj vode u zemljištu.

Pokorica snižava temperaturu zemljišta.

U zemljištu sa pokoricom je aktivnost korena useva i korisnih mikroorganizama manja nego u zemljištu bez pokorice. Pokorica pravi štetu i usevima koji su nikli i usevima koji su u fazi klijanja i nicanja. Sve nabrojano ima za posledicu značajno smanjenje prinosa.

Kojom mehanizacijom razbijati pokoricu?

Za razbijanje pokorice je najbolje koristiti rotacionu motiku.

Sl. 4 Rotaciona motika pogled sa bocne strane

Rotaciona motika

Ovo oruđe ima višestruku namenu, ali je prvenstveno stvoreno zbog razbijanja pokorice. Rotacionom motikom se obrađuje čitava površina zemljišta pre nicanja useva ili kada nicanje počne.

Zbog malog broja ovih mašina, za razbijanje pokorice se koriste krimler valjci setvospremača ili drljača, laki nazubljeni valjci, nagazni točkovi mehaničkih sejalica za okopavine, drljače, kembridž valjci i glatki valjci i druga priručna oruđa.

Sl. 6 Krimler valjak setvospremaca

Krimler valjak setvospremača

Sl. 8 Nagazni tockovi mehanicke sejalice

Nagazni točkovi mehaničke sejalice

Koje god oruđe da se koristi, razbijanje pokorice je najbolje obaviti pre nicanja useva, ako je to moguće. Pokoricu treba razbijati odmah nakon njenog formiranja dok je još tanka i mekana, najbolje u jutarnjim satima dok je još vlažna od rose.  Kada se pokorica osuši, postane deblja i čvršća pa se mnogo teže razbija. Tada se pokorica  lomi na velike komade koji prilikom svog pomeranja  čupaju biljke.  Zbog toga je svako odlaganje i čekanje štetno, osim u slučaju kada se prognoziraju sigurne padavine. Tihe kiše će omekšati pokoricu i olakšati nicanje, ali će pljuskovite kiše stvoriti još tvrđu i deblju pokoricu. Zbog toga treba dobro razmotriti razloge za i protiv odlaganja razbijanja pokorice.

Najveći broj naših proizvođača ne preduzima nikakve mere, čekajuči da padne kiša ili da se usev sam izbori sa pokoricom. Takav način rada najčešće donosi veću štetu nego korist. Zbog toga je bolje da se na vreme preduzme razbijanje pokorice.

Na kraju treba naglasiti da se daleko najbolji rezultat prilikom razbijanja pokorice postiže primenom rotacione motike. Lošiji kvalitet daju laki nazubljeni valjci, krimler valjci drljača i setvospremača i nagazni točkovi mehaničkih sejalica. Najlošiji rezultat se dobija radom drljače, kembridž valjka, glatkog valjka i drugih teških valjaka.

Autor: Mr Ilija Bjelić, PSS Zrenjanin

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno