Ovog proleća rđa nije bila problem samo ratarima koji su proizvodili pšenicu. I proizvođači belog luka su u aprilu registrovali crvene fleke na listovima biljaka.
Povrtari iz Mihajlova su zaštitu belog luka obavili u nekoliko navrata.
“Imali smo mnogo problema. Rđe je bilo na većini parcela, a neke su se crvenele još iz daljine. Pojavila se u aprilu, pa smo prskali dva i tri puta. Spasili smo je, ali je rod nešto smanjen”, kaže povrtar Tapai Zoltan.
Isti problem imao je i Sabo Tibi, koji kaže da je usev prskao čak četiri puta kako bi zaustavio infekciju koja je na listovima biljaka bila vidljiva u aprilu.
Svako ko je ostvario optimalnu gustinu useva imaće prosečan prinos ili malo ispod prosečnog, a kvalitet će biti dobar, prognozira Sabo.
Srećom, ovim proizvođačima rđa ne pravi probleme svake godine.
Ono što godinama muči proizvođače belog luka je nelojalna konkurencija i uvoz ovog povrća. Protiv uvoznika ne mogu, ali su zadovoljni što potrošači još uvek radije kupuju domaći beli luk. Kako kažu, on je i mirišljaviji i ukusniji. A kupci to vrednuju.
Naši sagovornici robu prodaju nakupcima koji kamionima u Mihajlovo dolaze iz svih krajeva Srbije.
“Cena ovog povrća se nije menjala godinama. Nakupci slabo plaćaju, ali bar imamo sigurnog kupca i nemamo dodatne troškove za prevoz do mesta prodaje. Ne odustajemo od ove proizvodnje, jer se može solidno zaraditi”, kaže Sabo.
Mihajlovo je selo povrtara, a svako drugo domaćinstvo se bavi proizvodnjom belog luka. Još uvek proizvođači nisu organizovani u udruženje ili zadrugu i ne postoji organizovani otkup ovog povrća. O tome se priča, ali se od priče dalje ne odmiče. Možda je upravo udruživanje rešenje kako bi proizvođači “preskočili” nakupce, ostvarili zajednički nastup na tržištu i veću cenu.
