Zaštićeni prostor osigurava najintezivniju proizvodnju, kombinovanu proizvodnju, najbolje iskorišćenje, kontrolu od bolesti i štetočina uz primenu biološke kontrole, a što osigurava i zdraviju hranu.
U grupu povrtarskih kupusnjača ubrajaju se glavičasti kupus, lisnati kelj, kelj glavičar, kelj pupčar, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus i keleraba. Sve povrtarske kupusnjače pripadaju familiji Brassicaceae. Ekonomski gledano, kupusnjače predstavljaju veoma značajnu grupu povrtarskih vrsta koje se, uglavnom, gaje na otvorenom polju, a u poslednje vreme, sve više, i u različitim oblicima zaštićenog prostora ili pod agrotekstilom.
U pogledu zahteva tržišta poslednjih godina evidentne su određene promene u tradiciji i navikama, a u manjoj meri za kvalitet i ukus. U poslednjoj deceniji vodeće selekcijske kuće kod nas kao i u svetu oplemenjivanjem i selekcijom stvorili su sorte i hibride kupusnjača sa veoma kratkom vegetacijom (45-60 dana). Izgubio se pojam sezonske salate tako da se i kupusnjače kao i ostale povrtarske biljke koriste tokom cele godine. Sve je to uslovilo da se koriste kao predusev našim glavnim povrtarskim vrstama (paradajz, paprika, krastavac).
Veoma rani hibridi kupusa (Jetma RZ F1, Adema RZ F1) odnosno super rani, dužine vegetacije 53 dana od rasađivanja što omogućuje veoma ranu prolećnu proizvodnju u plastenicima i niskim tunelima. Ovi hibridi se gusto rasađuju tako da se obezbedi sklop 45000 do 75000 biljaka sa masom glavice od 0,8 do1,5 kg što je izuzetno povoljno za plasman u megamarketima.
Pored kupusa veoma interesantna je i keleraba npr. Hibrid Cindy, vrlo popularan za ranu plasteničku proizvodnju. Nakon skidanja ovih hibrida ostaje dovoljno vremena kako bi se sredio prostor u plastenicima za rasađivanje glavnog useva. Ne mali broj poljoprivrednih proizvođača se odlučuje za ove preduseve kao i jedan broj povrtara koji gaji ove kupusnjače u toku jedne sezone 4-5 puta u monokulturi, jer na taj način obezbeđuju kontinuirano snabdevanje tržišta ovim veoma bitnim i nutritivno značajnim povrtarskim vrstama.
Autor: Borko Ivanović, dipl. inž.
psss.rs