Pre sadnje belog luka neophodno je obaviti pripremu zemljišta, koju treba početi rano u jesen dubokim oranjem na 25-35 cm.
Beli luk se đubri kompleksnim mineralnim đubrivom NPK 15:15:15 koje sadrži sumpor u količini od oko 700 kg/ha i to 2/3 PK pre dubokog oranja, a ostatak pre predsetvene pripreme zemljišta i u prihrani.
Stajanje vode na površini zemljišta uzrokuje uginuće biljaka. Ne podnosi direktno đubrenje stajnjakom, jer dolazi do produžetka vegetacije i smanjenja kvaliteta.
Ozimi beli luk zahteva mnogo svetla, pa su za njegovo gajenje pogodna sunčanija plodna i duboka zemljišta koja dobro drže vlagu.
Uzgaja se u plodoredu i to nakon krompira, kupusnjača, krastavaca, salate, tikvica, šargarepe i peršuna. Na istu površinu može doći tek nakon 3-4 godine.
Sadnja belog luka
Sadi se u oktobru i koriste se samo dobri i zdravi češnjevi. Od krupnijih češnjeva, uz jednake uslove, dobiju se kvalitetniji prinosi. Sadnja se obavlja na dubinu od 4 cm, a kod gajenja na gredicama razmak između redova iznosi 15-20 cm, dok je razmak u redu 10 cm. Međutim, kod sadnje je važno pravilno posaditi češanj, i to vrhom prema gore. U protivnom, „naglavačke“ posađen češanj teže ili uopšte ne niče.
Nega se sastoji od plevljenja, okopavanja i prihrane azotnim đubrivom.
U praksi, po kvadratnom metru sadi se oko 50 češnjeva ili u proseku šest lukovica.To znači da nam za površinu od 100 kvadratnih metara treba oko 15 kg sadnog materijala.
Vađenje i sušenje belog luka
Beli luk se vadi kada lišće požuti i kada polegne 50% biljaka, te nije preporučljivo čekati da se zelena masa potpuno i osuši. Vadi se motikom, a na laganim zemljištima rukom ili specijalnim mašinama. Nakon vađenja se suši i to na polju ako je suvo i toplo vreme. Rasprostire se u tankim slojevima. Treba izbegavati direktnu sunčevu svetlost. Suši se 6-10 dana i nakon toga se slaže u skladišta u tankim slojevima. Zatim se reže stabljika na 4-5 cm iznad lukovice. Prinos iznosi 10-20 t/ha i više. Čuva se na suvom i vetrovitom mestu pri temperaturi od 0°C. Ako nema dovoljno vazduha trune.
Autor: Nada Lazović – Đoković dipl. inž.
www.psss.rs
