Artičoka je dvogodišnja samonikla kultura, odavno poznata u mediteranskom području.
Po hemijskom sastavu (na 100 g sveže materije) sadrži: suve materije 27,8 g, vode 72,2 g, ugljenih hidrata 8,7 g, proteine 1,9 g.
Artičoka je bujna biljka sa snažnim korenovim sistemom i razgranatim listovima, koji kreću iz iste osnove. Na biljci se u toku godine formiraju 3-10 cvasti koje su pre cvetanja zelene boje, tj. u periodu kada se koriste u ishrani, a nakon iscvetavanja imaju belu do ljubičastu boju. Sortiment je veliki, međutim, pošto u našoj zemlji nema organizovane proizvodnje semena, proizvođači se mogu opredeliti za određenu sortu na osnovu izgleda i boje cvasti.
Artičoka se svrstava u biljke sa povećanim zahtevom za toplotom, mada u uslovima toplih i suvih leta dolazi do brzog otvaranja cvasti i gubi se kvalitet jestivog dela biljke. Može da izdrži temperaturu do -10 °C, ali ne u fazi cvetanja, jer dovodi do pojave crne boje na cvastima, dok su optimalne temperature za rast između 22-28 °C. Zahteva osunčana mesta, dok količina vode zavisi od sorte, ali osnovno pravilo je da se zemlja ne sme zabarivati i da sloj od 10 cm uvek bude prokvašen.
Za proizvodnju mogu da se koriste razni tipovi zemljišta, ali najbolje rezultate daje na dubokim, plodnim i ocednim zemljištima. Artičoka spada u kulture koje su otporne i na veću zaslanjenost zemljišta, dok izričito zahteva zemljište neutralne reakcije.
Obrada zemljišta se ne razlikuje mnogo od obrade za ostale useva i podrazumeva standardnu jesenju i prolećnu, kao i obradu tokom vegetacije. Količina đubriva koja se koristi, u zavisnosti od plodnosti zemljišta, je 112-224 kg/ha N, 56-112 kg/ha P2O5 i 34-140 kg/ha K2O, pri čemu se ukupna količina P i K primenjuje u jesen, a 1/2 N se ostavlja za proleće kada se deo unosi predsetveno, a deo tokom vegetacije.
Ova vrsta može da se proizvodi iz rasada, direktnom setvom, kulturom meristema i vegetativno (deljenjem bokora).
Kada se proizvodi iz rasada, artičoka se seje u februaru i martu, u malo veće saksije (do 12 cm). Sadnja se obavlja u maju na rastojanju 80-100 cm u redu i 75-80 cm između redova. Ovim načinom proizvodnje cvetanje može biti već u prvoj godini.
Kod direktne setve, setva se obavlja krajem aprila i tokom maja i to u redove 70-100 cm, a između biljaka u redu 70-80 cm, pri čemu se preporučuje setva 3-4 semena u gnezdo, dok se zadržava samo najrazvijenija biljka. Kod ovog načina proizvodnje cvetanje je u drugoj godini.
Cvasti artičoke se razvijaju postepeno i berba traje sve do pojave prvih mrazeva. Masa cvasti je 200-500 g, a na biljci imamo 2-3 krupne i 4-10 srednjih cvasti. Godišnja produkcija je 40.000-100.000 cvasti, odnosno 4-10 t/ha. Cvasti se odsecaju zajedno sa drškom (7-10 cm). Cvasti se beru još dok nije počelo iscvetavanje, jer će u suprotnom doći do pojave gorkog ukusa i drvenastih vlakana, zbog čega ne bi bile dobre za ishranu.
Pripremila: Slavica Kodžopeljić, dipl. inž. ratarstva
psss.rs
Foto: pixabay.com
