Šta je tiha zamena matica i na koji način zameniti staru ili bolesnu maticu? Ovo pitanje je vrlo često, kaže iskusni pčelar Slobodan Jevtić koji održava predavanja o pčelarenju, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
U svom tekstu piše o načinima tihe zamene matica.
Tiha zamena zamena stare, bolesne ili defektne matice
Defekt može biti prirodan, a može biti izazvan tako što pčelar odseca krilo ili nogu matice. Tada počinje gajenje nove matice.
Gajenje nove matice počinje uz prisustvo stare.
Poznate su dve vrste tihe zamene matica: jednokratna i periodična.
Razlog za jednokratnu smenu je najčešće defektnost matice, usled čega je njena plodnost značajno smanjena. Pčele to blagovremeno primete i počnu sa odgajanjem nove.
Za periodičnu tihu zamenu matice karakteristično je da se redovno ponavlja u istom društvu posle određenog perioda. Ovde je, po svojoj prilici, reč o naslednom faktoru. U takvim društvima je nagon za rojenjem jako potisnut.
Gajenje novih matica za samosmenu pčelar obično ne primeti. Rojno stanje društva se ne javlja, pčele spokojno rade i normalno skupljaju nektar, ako ga ima, polen, grade saće.
Zasnovani matičnjaci ne razlikuju se po spoljnoj izgrađenosti od rojnih.
Smena se može dogoditi u bilo koje vreme godine od proleća do jeseni.
Pri tome stara matica ne napusta gnezdo (pčele je ne ubijaju) ni posle zasnivanja matičnjaka. Ona nastavlja da polaže jaja i posle izlaženja mlade matice sve dok nova ne bude spremna za polaganje jajašca.
Postoje i slučajevi kada stara i mlada matica istovremeno polažu jaja u gnezdu, često na jednom istom satu još dugo posle pojave mlade matice.
Tihu zamenu matice može izazvati i sam pčelar tako što matici odseče nogu ili krilo. To je dosta jednostavan način, te ga pčelari praktikuju.
Takva praksa ima i lošu stranu jer pčele posle osakaćenja ne žure sa gajanjem nove matice. To usporava razvoj društva, jer po pravilu osakaćena matica postaje manje produktivna. Znači da sakaćenje nije preporučljivo.
Drugi način izazivanja tihe smene je kada pčelar izbuši rupu u centru jednodnevnog legla. Tada pčele kreću da izvlače matičnjak.
Taj matičnjak pčelar mora da ukloni na vreme i iskoristi ga jer kada pčele primete da su prevarene isti će porušiti.
Matice treba proizvoditi iz onih košnica gde je visoki stepen higijene pčela, tako da se te predispozicije prenose na nove matice.
Higijena pčela je nasledna, ali možemo je sami „porušiti“ rojenjem.
Da ne bismo to uradili, rojenje radimo isključivo podelom na pola, sve ostalo smanjivanje je rušenje higijenskog nasleđa.
U svakoj košnici mora biti 1/6 higijenskih pčela koje će prepoznati bolest u košnici i istu eliminisati.
(O ovoj temi govorim na svojim predavanjima kao i o načinu ispitivanja higijene pčela. Na tom poslu, oko higijenskog ponašanja pčela, radili su Kefuss,1996. te Stanimirović 2001.
Autor teksta i fotografije pčelar Slobodan Jevtić
