Šta uraditi ako ste zakasnili sa uzimljavanjem pčela? Prenosimo nekoliko saveta iskusnog pčelara.
Završena je pčelarska sezona, med je izvrcan gde ga je bilo.
Avgust je prošao i ako nismo stigli da spremimo pčelinje zajednice sada moramo uzimljavanje uraditi brzo. Moramo biti efikasni i za kratko vreme da pomognemo pčelinjim zajednicama i pripremimo ih za bezbedno prezimljavanje, kako bi sačekale proleće spremne za brzi razvoj.
Od ove zakasnele pripreme zavisi kakva će biti zajednica u proleće i kako ćemo dočekati bagrem.
Tretman sa mravljom smo uradili, polovinom jula stavljen je i Apigard. Ako smo to uradili kako treba, sada smo bezbedni od krpelja jer smo ga sveli na dozvoljenu meru.
Vreme nam je naklonjeno, a mi moramo biti efikasni i brzi.
Kako osigurati nastavak vrste?
Šta hoću ovim da kažem? Da bi pčelinja zajednjica nakon završetka pčelarske sezone i dalje mogla nesmetano da živi, potrebno je obezbediti joj optimalne uslove za bezbedno zimovanje, ali i brzi prolećni razvitak. Šta se pod time podrazumeva?
Većina pčelara će se složiti da matica od polovine avgusta do polovine septembra zaleže tzv. zimsku pčelu, koja će kasnije, formirajući masno tkivo, nesmetano prezimeti zimu, ali normalno početi razvijati u februaru i martu sledeće godine.
Da bi matica zalegala zimske pčele u što većem broju, odnosno porodužila svoju vrstu, potrebno je nečim stimulisati njeno zaleganje, jer poznato je da meseci avgust i septembar nisu meseci sa nekom velikom nektarskom pašom.
Zato trebamo vršiti stimulaciju na zaleganje, a ujedno i na pripremu hrane (dopunu) za zimu.
Pošto je avgust prošao, a stigao septembar, počećemo odmah sa stimulacijom.
Stimulaciju možemo vršiti na dva načina, gustim šećernim sirupom i to razmerom 3:2 u korist šećera da bi došlo što pre do zatvaranja meda, i ramovima sa medom u zbegove.
Na nama je da odaberemo način prema mogućnostima.
Ako imamo meda radićemo medom u zbegove, ako nemamo vršićemo stimulaciju šećernim sirupom ili pogačama.
Stimulacija se radi da bi matica položila što više jaja, a ujedno i da bismo povećali zalihe hrane (dopuna) za zimu.
Pošto nam je vreme naklonjeno stimulaciju ćemo završiti polovinom septembra ako smo uspeli da nam matica zaleži određeni broj ramova.
Ako se složimo da nam jedan ram 25 puta 40 ima 8.000 ćelija, a u tom trenutku normalno nisu sve zaležene (oko 50 %), to je otprilike 4.000 nama trebaju 5 rama legla koja će sačiniti 8-9 ulica pčela. To je optimalno i zadovoljavajući broj od 20.000 pčela sa kojima ulazimo u zimu.
Svako ulaženje sa 15.000 do 20.000 pčela je odlično.
Broj ćelija u ramu u zavisnosti od tipa košnica je:
AŽ = 8.000
DB = 9.700
LR = 6.900
RV = 4.500
Farar = 5.500
Na osnovu ovoga može se videti koliki je potreban broj zaleženih ramova ako uzmemo da je zaleženost približno 50 %.
Kada se završilo sa stimulativnom prihranom nema odmora jer je došlo vreme za zazimljavanje pčela.
Evo kako ja to radim. Ne mogu reći da to ima veze sa mojim načinom rada sa prihranom medom, ali neka to bude jedan zaokruženi način pčelarenja.
Uporedo sa prevođenjem košnice u zimski korpus vrši se utvrđivanje stanja svih društava. To podrazumeva utvrđivanja:
– Kvaliteta matice
– Kvantiteta i kvaliteta zimskog legla
– Kvaliteta saća
– Kvantiteta i kvaliteta energetske hrane-med
– Kvantiteta proteinske hrane-perga
– Zdravstveno stanje pčele
Moje pčele zazimljujem tako što ispod plodišnog dela stavljam polumedišta – medišta sa malo meda u njima.
Tako sam dobio da mi je plodišni deo podignut iznad podnjače. U ovom slučaju ne moram imati posebne prostorije za čuvanje ramova.
Takođe, ovaj postupak imaće dosta uticaja na brži prolećni razvoj.
Zašto brži razvoj? Plodište je podignuto i više je od zemlje. Čim je više znači da je toplije, a ujedno kod svih kondezacija voda se sliva dole u medišna tela, tako da nam plodište koje je najviše uvek suvo.
Prolazi zima i stiže nam februar, opet treba početi sa stimulacijom.
Sada je ono glavno, a to je šećernim sirupom nemoguće, jer je februar varljiv dolazi do naglih vremenskih promena. Ram pun meda preko satonoša eto energetske hrane za zdravu pčelu.
Taj ram se može čak izvaditi i iz košnice jer stoji poslednji u nizu i pčela ne doseže do njega kada je vreme hladno, a svesni smo da pčela nikada neće napustiti svoje leglo i preći na med, po ceni da ugine.
Ako nemamo uslove da stavimo ram sa okvirom, isti ćemo iseći i spustiti ga na satonoše, kao kada stavljamo pogaču. Pčela će uzimati taj med i puniti ramove iznad legla. Imaće hrane u izobilju, a matica će nesmetano zalegati. Isti ram ili sat kada se izvadi iz košnice može na pretapanje.
Čekamo i pratimo. Pčela sve brojnija, puni plodište, mi dodajemo sa strane ramove sa satnim koje pčela izvlači i odma ih zaleže.
Kod povišene temperature čak ubacujemo ram u središte legla, polena ima u dovoljnoj količini, nektara ima. Uslovi svi stečeni za brzi razvoj, kod ubacivanja satnih u plodište kada cveta jabuka za izradu iste, ubacivati pored kvalitetno urađenog sata da bi i ono bilo urađeno sa kvalitetnim radiličkim ćelijama, Tada dolazi do maksimuma, plodište puno ramovima i pčelom.
Voćka cveta naveliko. Vadimo polumedište (medište), plodište spustamo na svoju podnjaču, a polimedište (medište) stavljamo preko plodišta. Sada biramo da li ćemo staviti matičnu rešetku ili ćemo, u medište ići sa razređenim ramovima bez rešetke. Na nama je da odaberemo.
Po mom mišljenju taj odabir zavisi od tipa košnica sa kojima radimo i načina koji smo odabrali da radimo.
Ovakav način donosi izuzetan brz razvoj, jake zajednice. Rezultati se vide odmah kod cvetanja voćke. Zajednice jake izvlače satne osnove u plodištu i spremne sa nestrpljenjem dočekuju bagremovu pašu.
Vremenski uslovi naklonjeni. Bagremova paša za par dana, nama su zajednice sa po 50.000 pčela radilica. To je ono što smo želeli i što će dati visok prinos, različita struktura starosti pčele, jer je proizvedena u najprikladnijim vremenskim uslovima.
Praktično, značaj za medobranje imaju samo one pčele koje će raditi 5 dana od početka. To su pčele koje su se izlegle na 30 dana pre početka same paše.
One će se izlesti kada je matica položila jajašca 51 dan pre početka paše (21 dan traje period do izleganja), i to će biti najraniji period izležene pčele za glavnu pašu.
Tako se može izračunati vreme polaganja jaja i izleganja pčele koja će učestvovati u prvih pet dana glavne paše.
Pčele koje se izlegu na 8 dana pre kraja glavne paše uključuju se 4 dana na sakupljanju i primanju nektara što znači da će raditi 5 dana pre završetka paše.
Jaja za ove pčele treba da budu položena na 29 dana (8+21) pre kraja glavne paše.
To su poslednje pčele koje će učestvovati poslednjih 5 dana u glavnoj paši.
Na taj način se utvrđuju dva datuma između kojih treba proizvesti najviše pčela koje će učestvovati u medobranju na glavnoj paši. Taj period se naziva optimalni period umnožavanja legla.
On počinje na 51 dan pre početka i završava se na 29 dana pre završetka glavne paše.
Optimalni period umnožavanja legla nije isti za različite rejone. Tamo gde glavna paša počinje rano (bagrem) priprema društva treba da započne rano u proleće. Kada su kasne paše, kao livadska, tada društva mogu i sama da se pripreme bez učešća pčelara.
Ovde ni jednom rečju nije napisano koji je sistem košnice, jer važi za sve sisteme koji idu u visinu.
Ovo sve važi za područja gde nema medljike. Tamo gde je ima sistem rada je drugačiji i sastoji se u vađenju svog meda od medljike, jer je isti nepogodan za zimovanje pčela.
Želim vam uspešno prezimljavanje.
Autor teksta i fotografija pčelar Slobodan Jevtić
