Uzimljavanje pčela na pčelarskom gazdinstvu „Balint“ – Kada radite sa velikim brojem košnica uglavnom vam je najveći problem nedostatak vremena.
Sezona je vrlo kratka, a planovi ambiciozni
Sve poslove bi trebalo odraditi u najkraćem vremenskom periodu, da bismo iskoristili što više paša, nektarske i polenske, zatim formirali što više oplodnjaka proizveli što više matica i rojeva, a vreme nas ne čeka samo leti.
Loše vremenske prilike nam često kvare planove, a obično nam je kratak dan i nervoza je sve više prisutna u vazduhu. Da ne bismo uzalud trošili vreme, suvišne poslove, prema našem mišljenju, nepotrebne nećemo raditi. U nizu nepotrebnih poslova ovom prilikom, kada pišem o uzimljavanju, dotaknuću neke.
Pripreme za uzimljavanje počinju već početkom suncokretove paše
Da bismo sačuvali kompaktnost plodišta od tog perioda pa do prolećnog razvoja, odnosno do dodavanja satnih osnova više ni jedan jedini okvir ne pomeramo u plodištu. Ne ubacujemo više satne osnove u plodište, iz razloga što više ne postoji dovoljno dug vremenski period da iz tog novoizgrađenog saća izlegu tri generacije pčela. Takvo hladno saće nije pogodno za zimovanje, a što je najgore u avgustu mesecu kada se delimično formiraju zimske pčele, takvo saće bi izbegavala matica, ne bi polagala jaja u takav sat, pa bismo time imali manje legla, a samim tim i manje zimskih pčela.
Pošto mi više ne diramo plodište moram reći da kod nas nema pakovanja ramova, sređivanja plodišta za zimu. Vodimo se linijom prirodnog ponašanja pčela u prirodi. Kao što znamo, pčele već više desetina miliona godina žive na ovoj planeti i mislim da puno bolje znaju od nas pčelara gde treba lagerovati hranu, odnosno polen i med. Pčele su insekti i one to rade po svom instiktu.
Neće biti na odmet da se podsetimo kako se ponaša roj kada se otpusti i nastani se u prirodi, u šupljini nekog stabla. Saće će graditi od vrha staništa prema dole, u isto će lagerovati med. Kada se matica oplodi, roj će početi sa negovanjem legla, što znači da će intenzivno sakupljati i polen koji je preko potreban za odnegovanje legla. Sakupljeni polen lageruje neposredno oko legla u svakom saću tačno tamo gde mu i treba. Leglo se širi prema dole kako i grade saće i preostali polen, što nisu potrošile, pretvaraju u pergu i pokrivaju, odnosno, konzerviraju medom. Isto rade tokom čitave sezone i na kraju sezone će imati iznad glave debele vence meda, a ispod tog meda i dovoljno perge koja im je preko potrebna za rani prolećni razvoj. Da li neko sređuje, odnosno pakuje ramove u plodištu kod takvih društava? Naravno da ne! Kuća se sređuje obično onda kada neko napravi nered u njoj.
Kod nas prilikom oduzimanja suncokretovog meda plodište ostaje netaknuto, u kojoj ima oko 8 kg hrane, a ne skida se ni poslednje dodato medište gde ima oko 4 kg, uglavnom nezrelog meda, što ukupno čini oko 12 kg hrane. U tom periodu to je optimalna količina hrane koja je preko potrebna za normalno funkcionisanje pčelinjih društva.
Neposredno nakon oduzimanja medišnih nastavaka sa jednim otvaranjem košnica uradićemo pregled, zaštitu protiv varoe i dodavanje polenske pogače.
Pregled
Nikada, pa ni ovom prilikom, ne tražimo maticu u zajednicama, jer vremena za to i nemamo. Po mom mišljenju je to nepotreban posao jer prisustvo i kvalitet matice određuje količina i kvalitet legla. Ako kod pojedinih društava količina i kvalitet legla nisu zadovoljavajući, takvim društvima pripajamo roj sa mladom maticom. Pripajanje ćemo uraditi tako što ćemo sa rastvorom rakije poprskati i društvo i roj (izjednačiti mirise), i bez novinske hartije ili bilo čega jednostavno nastaviti, spojiti. Izbor kvaliteta matice prepuštamo pčelama. Jedino kod ovih društava sređujemo plodišta i tom prilikom, skoro redovno, nalazimo obeleženu mladu maticu.
Zaštita od varoe
Da bismo zaštitili leglo iz kojih će se izlegati zimske pčele, neposredno sa pregledom krećemo sa tretiranjem pčelinjih zajednica protiv varoe. Znajući da varoa najveći deo života provodi u zatvorenom leglu, i da bismo je što bolje suzbili, tretmanom obuhvatamo period ciklusa zatvorenog legla od 13 do 14 dana. Mi u ovom periodu uglavnom koristimo preparate sa produženim dejstvom i obavezno kontrolišemo efikasnost istih. Izbegavamo nekontrolisano prekomerno tretiranje zajednica.
Dodavanje polenske pogače
Prouzrokovano sušom u ovom periodu često može biti bespašnog perioda, što je razlog dodavanja polenskih pogača čime delimično obezbeđujemo polensku i stimulativnu pašu.
Pratimo unose i ako na vagi beležimo opadanje, pristupamo prihranjivanju tečnom hranom. Prihranjujemo da se ne smanjuju zalihe hrane, kako društva ne bi prestala sa odgajivanjem legla. Sredinom avgusta zamenjujemo mesta nastavcima, gornji nastavak-medište stavljamo na podnjaču, a plodište na njega. Deo meda, uglavnom nepoklopljeni med iz medišta, pčele će preneti gore u plodište, što ima stimulativno dejstvo na društvo, ujedno se povećava i visina mednog venca u plodišnjim ramovima. Jedno od pravila u pčelarstvu je da krajem avgusta, u koliko okvira ima legla toliko će ulica zaposedati i zimsko klube.
U drugoj polovini septembra obično se smanjuje obim legla i da ne bi ostale prazne ćelije iz kojih su se izlegle pčele, vršimo dohranjivanje pčelinjih zajednica sa gustim šećernim sirupom odnosa 2:1 u korist šećera. Sirup pripremamo i invertujemo u duplikatoru. Ovim dohranjivanjem dopunjujemo zimske zalihe hrane i one će biti približno 20 kilograma. Dodatu energetsku hranu pčele će trošiti u zimskim mesecima dok su u stanju hibernacije, kada ne neguju leglo, a što je važnije, klube će sa svih strana biti u kontaktu sa hranom pa će se pomerati po vertikali nagore, što je i prirodno. U ovom periodu ne utopljavamo društva iz razloga da bi što ranije prestale sa odgojem legla.
Decembra kada više nema legla u zajednicama i varoa se nalazi na pčelama nezaštićena, dajemo joj završni udarac. Ovo poslednje zimsko tretiranje više godina unazad radimo sa oksalnom kiselinom, metodom nakapavanja. Zbog uštede vremena, sa jednim otvaranjem košnica uvek, pa i ovaj put, ćemo odraditi više poslova, zimsko tretiranje i uzimljavanje. Uzimljavanje se sastoji u tome što ćemo foliju kojom je prekriveno plodište saviti na pola i položiti na sredinu satonoša tako da se okolo vide satonoše. Preko toga ćemo položiti jedan petoslojni karton koji sa zadnje ima otvor od 5×10 cm, zatim ćemo vratiti zbeg. Zbeg prekrijemo drugim kartonom i na kraju poklopimo krovom. Ovim načinom utopljavanja dobijamo suva plodišta bez pojave buđi i plesni, a delimična promaja u košnici sprečava prerano zasnivanje legla, jer rano zimsko leglo ne donosi ništa dobro, naprotiv.
Na kraju moram naglasiti da na našim pčelinjacima radovi se uglavnom svode na rad sa nastavcima, i zbog toga je sastavni deo svake košnice Haneman rešetka i bežalica. Tako i tokom perioda priprema za uzimljavanje, odnosno za vreme suncokretove paše, odvajanjem plodišta od medišta sa rešetkom, ćemo sačuvati i kompaknost plodišta.
Autor teksta: pčelar Janoš Balint
Fotografije: A. M.
