Претрага
Претрага

Ako azijsku pčelu smolaricu fotografišete ili snimite doprinećete naučnom istraživanju

Poziv naučnika da zajedno pratimo azijsku pčelu smolaricu. Centar za biologiju pčela Biološkog fakulteta u Beogradu poziva građane da učestvuju u praćenju azijske pčele smolarice....

Galenika

Poziv naučnika da zajedno pratimo azijsku pčelu smolaricu.

Centar za biologiju pčela Biološkog fakulteta u Beogradu poziva građane da učestvuju u praćenju azijske pčele smolarice.

Naše opažanje pomoći će u proučavanju biologije i rasprostranjenja ove vrste u Srbiji, a možda i u susednim zemljama. Takođe, doprinećemo saznanju kakav uticaj može imati na zajednice i populacije naših pčela – gajenih i divljih.

Napravite fotografije ili video-snimak i možete da doprinesete naučnom istraživanju.

Ova krupna pčela u Srbiji se pojavila 2017. godine i od tada se prati njeno širenje.

O njenom ponašanju u novonastanjenim prostorima, kao i o uticaju koji može imati na zajednice i populacije naših pčela – gajenih i divljih još uvek ne znamo dovoljno, poručuju iz Centra za biologiju pčela.

Azijska pčela smolarica (Megachile sculpturalis) je prva egzotična vrsta pčele koja je uspešno naselila Evropu, najpre Francusku.

Prisustvo ove vrste najlakše se registruje u gradovima. Posebno interesantno je da utvrdimo koliko je ona prisutna i u manjim naseljima, u poljoprivrednim predelima ili u divljoj prirodi.

Takođe, veoma je značajno utvrditi navike u ishrani ove pčele, odnosno, dokumentovati biljke koje posećuje i/ili oprašuje.

Azijska pčela smolarica nije opasna i agresivna.

Kako da prepoznamo azijsku pčelu smolaricu?

Ovo su veoma krupne pčele – među najvećim u Evropi (dužina približno 1,5-2,6 cm). U letu donekle podsećaju na osrednjeg stršljena, ali su tamne, pretežno crne osnovne boje tela, sa gustim bakarno-narandžastim „krznom“ na grudnom delu i početku abdomena, a krila su zatamnjena prema krajevima, objašnjava Centar za biologiju pčela.
U fauni pčela Srbije nema vrsta sličnog izgleda, odnosno, slične kombinacije osobina, te se mogu relativno lako uočiti i prepoznati, čak na većoj daljini.
Ovo su letnje pčele, te je najveća brojnost i aktivnost u toku jula, nešto manja do polovine avgusta, a samo izuzetno i početkom septembra. Kao i ostale pčele i smolarica je aktivna po sunčanom i mirnom danu bez jačeg vetra. Najbolje je da je posmatramo u periodu od 9-17 h.

Azijsku pčelu smolaricu možemo videti na ukrasnim biljkama

Ova pčela će sigurno posećivati sledeće ukrasne biljke: sofora ili japanski bagrem (Styphnolobium japonicum =Sophora), lavanda (Lavandula), letnji jorgovan (Buddleja), i glicinija (Wisteria), a od naših autohtonih biljaka obična kalina (Ligustrum vulgare) i potočnjak (Lythrum salicaria). U južnim područjima, bližim mediteranskom klimatu, treba je potražiti i na ukrasnoj kineskoj kalini (Ligustrum lucidum).

Šta da uradite ukoliko primetite ovu pčelu?

Ukoliko primetimo jedinke ove vrste nemojmo ih dirati, ali ih možemo slobodno posmatrati iz blizine.
Kada napravimo fotografiju ili video-snimak, uz podatke o datumu i lokaciji, zapise pošaljemo na: azijska.pcela@bio.bg.ac.rs, viber: 064 8237 942

INFORMACIJE o pčeli i ovoj akciji potražite OVDE

Foto sa sajta Centar za biologiju pčela

Preporučujemo: Stršljen i kako da reagujemo preventivno?

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno