Mali baštovani, učenici osnovne škole u Tarašu, u školskoj bašti učili o proizvodnji zdravstveno bezbednog povrća i voća. „Biti baštovan je važno, jer ću jednom biti veliki baštovan i imaću ukusnu i zdravu hranu“
Ideja da se organizuje „Školska bašta“ u osnovnoj školi „Svetozar Marković Toza“ u Tarašu, je nastala spontano, a na osnovu iskustava nekih drugih škola. Inicijator je bila nemačka fondacija Euronatur koja podržava projekte zaštite prirode u Evropi, a sa kojom je UG „Taraške rode“ počelo saradnju kada su Taraš proglasili za Evropsko selo roda, objašnjava Aleksandra Marovac Cucić iz ovog udruženja. Svake godine ova fondacija raspisuje konkurse za male i velike grantove na koje konkurišu i preko kojih dobijaju finansijsku podršku za realizaciju istih. Tako je bilo i sa projektom „Školska bašta“ kada su dobili mali bespovratni grant za 2020/2021.
Pored osnovne škole „Svetozar Marković Toza“, lokalne doktorke i Bio farme Šokšić saradnici na projektu su bili i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode kao i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Osnovni cilj je bio, kaže Cucić, podizanje svesti o značaju zdrave hrane kod mlađe dece, naročito o organskom načinu gajenja, pa je motiv projekta „Odgovorni za prirodu i sebe“.
Učiteljica Olivera Mijatov i njeni đaci su najpre u okviru školskog programa posejali semenke i pratili rast i razvoj biljaka, učili šta je biljkama potrebno. Onda su napravili brošurice o biljkama koje se mogu sejati u proleće, u kojima su predstavili kako one izgledaju i kako ih koristimo. Kada je došlo vreme za poslove u bašti, avantura proizvodnje organskog povrća mogla je da počne.
U školskoj bašti budući baštovani su, uz pomoć porodice Šokšić i drugih starijih, posejali semena povrća i negovali ga po principima organske proizvodnje. Plevili su, zalivali, a sa krompira sakupljali krompirovu zlaticu… Neki su više radili, a neki se više igrali, ali su zajedno uživali. Ispratili su ceo proces proizvodnje. Izuzetno zadovoljstvo donela je berba paradajza, krastavaca, bundeve, luka, krompira, tikvica…
Na kraju vegetacione sezone posebna svečanost za male baštovane organizovana je ispred škole kada su na bazaru ponudili svoje proizvode. Iako je bila sušna godina pijaca je bila izdašna, a kupci su bili meštani i roditelji. Složili su se da će zarađeni novac uložiti u narednu sezonu. Na taj način deca će naučiti nešto i o preduzetništvu i planiranju, ističe učiteljica Mijatov.
U projektu „Školske bašte“ su učestvovala deca nižih razreda, a njima su se kada su imala vremena priključivala i zainteresovana deca viših razreda. Sve im je bilo zanimljivo jer dok su išli do njive družili su se, uživali u prirodi, a na njivi zajedno radili, učili kako da se organizuju i sarađuju. Želja učiteljice Mijatov i ostalih aktera „Školske bašte“ je da zatvore krug i da plodove „pretoče“ u sokiće ili zimnicu, što će se veruju, desiti u narednoj sezoni.
Porodica Šokšić, poznati organski proizvođači, uvek su tamo gde se dešava nešto lepo. Za Gordanu Šokšić učešće u ovom projektu i druženje sa decom bilo je posebno zadovoljstvo. Deca će prenositi svoje iskustvo i znanje i razumeti zašto je za sve nas i životnu sredinu važna proizvodnja po organskim principima, sagledaće širu sliku o ekologiji i biodiverzitetu. A da su uživali videlo se na svakom koraku, jer osmeh i pozitivna energija kojom su zračili prijali su i odraslima, zadovoljno kaže Gordana. Dodaje da je srećna što je deo ove priče i da veruje da će se rad u bašti nastaviti, jer je na neki način društveno odgovorna priča za sve u selu.
Doktorka Dušica Antić đacima je održala nekoliko predavanja o značaju povrća u ishrani. Deca su bila radoznala, a najviše ih je zanimalo zašto su biljke i plodovi obojeni različitim bojama. Uz odgovor doktorke da boje nisu tu slučajno i da su u njima najaktivnije supstance, đaci su naučili zašto je važno da se povrće svakoga dana nađe u njihovom tanjiru.
U okviru projekta „Školska bašta“ održana je i ekskurzija u okviru koje su đaci posetili školsku baštu u školi u Novom Bečeju, a družili su se i u muzeju Žeravica. Iako im je situacija nastala zbog pandemije korona virusa poremetila planove, potrudiće se da sve ideje koje su imali i realizuju. Napraviće i kućice za ptice, hotel za insekte i postaviti korpe i klupe. U školskom dvorištu organizovaće ekosistem „mini-baru“ kako bi se đacima omogućilo da vide retke barske biljke i postanu svesna šta to u prirodi lepo imamo svuda oko nas. U tome će im, kako kaže učiteljica Mijatov, pomoći Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
Što se tiče druge sezone „Školske bašte“, svi veruju da će im se priključiti i roditelji, a neki su se već angažovali i mehanizacijom pripremili zemljište. Semena će obezbediti Biofarma Šokšić, a ponešto će i kupiti od zarade sa jesenjeg bazara. Za zalivanje će koristiti kišnicu koju prikupljaju, kaže Mijatov i uz osmeh dodaje da će sve ostalo rešavati u hodu. Veruje da će zajedno ostvariti samoodrživost „Školske bašte“.
Šta kažu mali baštovani?
„Biti baštovan je važno, jer ću jednom biti veliki baštovan i imaću ukusnu i zdravu hranu“, reči su učenika četvrtog razreda Marka Birovljeva. Zadovoljan je što su uspeli u tome što su želeli i dodaje da ranije nije znao da okopava biljke niti koliko vode im je potrebno. Nije bilo teško, već zabavno, i mnogo je naučio o biljkama, a sada i više jede povrće.
Učenica prvog razreda Nikolina Petrov kaže da joj se sve svidelo, posebno kada je bila berba paradajza i pakovanje krompira, dok je njena drugarica Andrea Antić uživala u druženju. Takođe prvak, Stefan Mijatov je voleo da šeta do bašte, a od radova je zavoleo kopanje i zalivanje. Njegova želja, kao i njegovih drugara baštovana je da na proleće ponovo idu u organsku baštu. Nevena Dopuđa, učenica drugog razreda kaže da je naučila mnogo o voću i povrću i zašto ga treba jesti, a Dunji Žegarac je najzanimljivije bilo vađenje i sortiranje krompira.
