Uporan korov, ambrozija je svuda, lako se širi i neophodno je da se svi nadležni uključe u njeno suzbijanje.
Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia L.) je jednogodišnja samonikla biljka poreklom iz stepskih predela Severne Amerike i nezadrživo se širi po celom svetu. U Srbiji je ambrozija prvi put registrovana 1953. godine i to u Vojvodini gde je „prevežena“ brodovima koji su saobraćali Dunavom. U narodu je poznata pod nazivima limundžik, opaš, fazanuša, amerikanka, parložna trava.
Kod nas raste pretežno u nizijama i dolinama reka, posebno u Vojvodini. Naraste do dva metra. Prepoznatljiva je po razgranatom stablu sa listovima jajolikog oblika obraslih dlačicama, sa jako izrezanim i uskim režnjevima. Duge grozdaste cvasti žućkaste boje su na vrhu stabla. Jedna biljka proizvede više od milijardu zrna polena. Lagani polen se lako širi, a vetar ga može raznositi i desetinama kilometara dalje od biljke. Zrno polena zadržava klijavost čak četrdeset godina. Jedna biljka ambrozije proizvodi 1-8 milijardi polenovih zrna.
Niče od sredine aprila, a cveta od sredine jula pa sve do kasne jeseni i prvih mrazeva, najintenzivnije u avgustu i septembru.
Ambroziju vrlo lako možemo videti na neuređenom i zapuštenom zemljištu. Zato je od ključne važnosti da svako od nas održava urednom okućnicu, vrtove i bašte, a nadležene institucije i komunalna preduzeća javne površine.
Svi možemo uraditi mnogo na suzbijanju ambrozije
Kombinacijom mehaničkih, bioloških i edukativnih metoda možemo kontrolisati ovaj korov. U zemljama gde je kontrola ambrozije sistemska politika postignuti su i dobri rezultati. U takvu aktivnost moraju se uključiti svi, od pojedinaca do institucija. Ambrozija je uporan korov, ima je svuda, lako se širi i neophodno je da se svi nadležni uključe u njeno suzbijanje.
Najbolje vreme za suzbijanje ambrozije je period pre cvetanja. Najefikasniji način uništavanja je čupanje iz korena, kao i negovanje niskog rastinja, što je moguće na manjim površinama. Nisko košenje do pet centimetara, dva do tri puta u sezoni, je takođe aktivnost koja donosi dobre rezultate, jer biljka slabi, pa proizvodi i manju količinu polena. Tretiranje herbicidima je opravdano za nepristupačne terene i one pod jakim nagibima, kao i van naselja.
Biološka kontrola invazivne ambrozije
Lisna buba ambrozije (Ophrraella communa) je prirodni neprijatelj ambrozije i potencijalni agens u biološkoj kontroli invazivne korovske vrste. Imaga ovog insekta prave štete na stabljici ambrozije i uništavaju biljku pre nego oformi polen.
PROČITAJTE više o lisnoj bubi ambrozije
Simptomi alergije na ambroziju
Kod čak deset odsto populacije polen ambrozije izaziva alergiju. Jake reakcije kod vrlo osetljivih osoba može da izazove samo dvadesetak zrna polena u jednom metru kubnom. U polenu ambrozije je konstatovano 52 jedinjenja koja su alergogena od kojih su šest posebno opasni. Alergijska reakcija se prvenstveno javlja na gornjim disajnim putevima.
Pravovremena reakcija na prve simptome alergije na ambroziju mogu umanjiti neprijatnosti koje izaziva. Najčešći simptomi su:
- curenje nosa i kijavica
- zapušen nos
- kašalj
- crvenilo i svrab očiju
- otežano disanje.
U vreme pojačane koncentracije polena ambrozije u vazduhu treba izbegavati duži boravak u prirodi i na otvorenom u jutarnjim i kasnopopodnevnim satima jer je tada polen najaktivniji. U slučaju jačih tegoba potrebno je potražiti pomoć lekara.
Foto: pixabay
