Ako planirate da zasnujete plantažu lavande imajte na umu da se ova biljka eksploatiše i do dvadeset godina.
Lavanda je skromna aromatična biljka sa Mediterana. Omiljena je ukrasna biljka zbog prelepih cvetova ljubičasto-plave boje, jedinstvenog mirisa. Biljka i ulje se koriste u gastronomiji, kozmetici, medicini. Koristi se u pripremi čajeva, odvara, poslastica i salata, kao osveživač prostorija… Takođe, ne manje važno, lavandu vole i pčele i drugi oprašivači.
Sve više i u našoj zemlji lavanda se gaji plantažno.
Ako želite da zasnujete plantažu lavande važno je da pre odluke da li ćete krenuti u taj posao znate kakve su potrebe ove biljke u pogledu terena, kvaliteta zemljišta, svetlosti, temperature, koji predusevi su dobri i kako organizovati đubrenje. Kako ne biste pogrešili poslušajte savete agronoma, dipl. inženjera melioracija zemljišta i voda, Valentine Aleksić.
Zasnivanje plantaže lavande
Prava lavanda nema neke posebne zahteve kad je u pitanju zemljište, pa tako raste i na siromašnom, plitkom zemljištu i na kršu.
Za gajenje lavande pogodni su topli sunčani tereni zaštićeni od vetra, južne, jugozapadne i jugoistočne padine. U periodu mirovanja nadzemni delovi lavande izdržavaju mrazeve i do -15 (-20)ºC. Veću opasnost predstavljaju (naročito za hibridnu lavandu) kasni prolećni mrazevi, koji mogu uništiti mlade, tek ozelenele izdanke.
Lavanda је izrazito svetloljubiva biljka, podseća Aleksić. U nedostatku svetlosti, zaostaje cvetanje, manja je količina etarskog ulja u cvastima i količina estarskih jedinjenja u etarskom ulju. Količina i kvalitet etarskog ulja zavise od broja sunčanih časova u periodu cvetanja. Kišovito i oblačno vreme može prouzrokovati smanjenje količine etarskog ulja za 30-50%, a količine estara u ulju za 20-30%.
Lavanda je tipično kserofitna biljka. Za njeno gajenje mogu se iskoristiti suvi tereni. Nešto više vlage treba u periodu do cvetanja a kasnije dobro podnosi i dugotrajnu sušu.
Za gajenje lavande pogodna su plitka, krečna zemljišta, kao i zemljišta formirana na vulkanskim stenama koje imaju manji značaj u poljoprivredi. Ako se gaji na boljim tipovima zemljišta i prinosi će biti veći. Hibridnoj lavandi pogoduju nešto dublja, plodnija zemljišta, sa boljim vodnim kapacitetom.
Želite da zasnujete plantažu lavande? Imajte na umu da ćete je eksploatisati 15-20 godina
Najpogodniji su oni predusevi posle kojih ostaje nezakorovljeno zemljište. Mlade biljke lavande su osetljive na herbicide koji se sporo razlažu a korišćeni su u proizvodnji kukuruza, pa stoga ne treba zasnivati plantažu lavande bar dve godine posle kukuruza, savetuje Aleksić.
Preporučuje se da se jako zakorovljeni tereni, kao i tek uzorane livade, pre zasnivanja zasada lavande bar godinu dana obrađuju kao crni ugar. Lavanda je loš predusev za većinu kultura, jer ostavlja za sobom slabo plodno, višegodišnjim korovima obraslo zemljište.
Plan đubrenja
Prilikom zasnivanja zasada treba u zemljište uneti 35-40 t/ha organskog đubriva, 70-80 kg/ha P205 i 100-120 kg/ha K20 na dubinu 30-40 cm. Aleksić savetuje da se u proleće, nakon sadnje, primeni 70-80 kg/ha N, zbog boljeg bokorenja. U godinama intenzivnog iskorišćavanja zasada treba svake godine uneti (u zavisnosti od plodnosti zemljišta) 60-100 kg/ha N, 50 -60 kg/ha P205 i 80-100 kg/ha K20. Preporučuje jesenje đubrenje fosforom, kalijumom i trećinom azota, a 2/3 azota uneti u proleće.
Folijarnim tretiranjem energetskim đubrivom sa izbalansiranim odnosom makro i mikro elementima (tipa Wuxalom ili Mikramidom) dva do tri puta postiže se stimulativan efekat. Nakon cvetanja se ne preporučuje đubrenje azotom i folijarnim đubrivima, jer se povećava osetljivost na mrazeve i bolesti, ističe agronom.
Predusevi
Zemljište za zasnivanje zasada lavande priprema se u jesen, godinu dana ranije, i to dubokim oranjem (na 35 do 40 cm) i unošenjem organskih đubriva. Ponekad se blizu površine zemlje nailazi za vodu nepropustljiv iluvijalni sloj, koji se podrivačem obavezno mora probiti, da u kasnijim godinama podzemne vode ne bi pravile štetu usevima.
Do zasnivanja zasada najbolje je da se zemljište obraduje kao crni ugar, ili eventualno zasadi neki rani predusev (neka leguminoza), koji će se skinuti sa parcele u maju. Savetodavac Aleksić dodaje i da mesec i po dana ili dva meseca pre sadnje, nakon đubrenja fosforom i kalijumom, treba zemljište plitko poorati na 18-20 cm, poravnati i sabiti valjkom. Važno je da zemljište pre sadnje bude nezakorovljeno i ravno.
