Smilje je višegodišnja zimzelena biljka, rasprostranjena u pojasu Mediterana. Veoma je otporna na visoke temperature i sušu, ali i na nepovoljne zimske uslove.
Postoji preko 560 vrsta smilja, a kod nas je najpoznatiji Helicrysum Arenarium. Iako je mediteranska biljka odlično uspeva u našim krajevima. Nije zahtevna ni u pogledu zemljišta, ali više joj odgovaraju laka, propustljiva i topla zemljišta. Koren u vlažnim, kiselim i teškim zemljištima vrlo lako propadne. Odlično uspeva u zemljištima neutralne i bazne pH vrednosti. Odgovara joj sunčano mesto i ne voli senku.
Može da naraste i do 60 cm, u prečniku oko pola metra i više. Stabljika je srebrno-zelene boje, listovi su dlakavi i duguljasti. U junu i julu cveta jarko žutim, mirisnim cvetovima. Cvet i nakon branja dugo zadržava karakteristični opojni miris.
Kako razmnožavati smilje?
Smilje možemo gajiti iz semena, vegetativno reznicama ili deljenjem busena.
Seme se seje tokom aprila, u plastenicima, objašnjava agronom Silvija Hodžić iz PSSS Novi Pazar.
„Klija za 2-3 nedelje na 20 ºC. Kada je rasad dovoljno veliki da se njime može rukovati (od 5 cm do 10 cm sa do pet pari listova) presaditi ga u individualne saksije i negovati u plasteniku najmanje do prve zime. Zatim presaditi biljke na željenu parcelu na otvorenom, na razmaku od 50 do 70cm, sa razmakom od 30 cm do 40 cm između biljaka u redu. Ovako ćete zasaditi 47.600 komada rasada po hektru uz razmak 70×30 cm ili 66.600 uz razmak od 50×30 cm.“
Razmnožavanje reznicama se odvija u zaštićenom prostoru tokom četiri do pet nedelja. Za reznice dužine 4-6 cm treba odabrati ovosezonske izdanke sa dovoljno odrvenelim baznim delom. Napraviti kosi rez i ostaviti oko četiri listića, a ostale listiće ukloniti. Zatim posaditi u supstrat, zaliti i postaviti na osvetljeno mesto, ali zaštititi od jakog sunca.
Kada obaviti sadnju, u proleće ili jesen?
Smilje možemo saditi i u kasno proleće ili rano leto i tokom cele jeseni, najčešće u oktobru.
Mladi zasad treba zalivati u početnoj fazi rasta, iako smilje nema posebne potrebe za vlagom. Izdanci poluzrelog drveta se pojavljuju okvirno u julu ako biljku posadite u proleće. Korenov sistem se formira za četiri nedelje, objašnjava Hodžić.
Nega zasada smilja podrazumeva okopavanje, prihranu i eventualno navodnjavanje. Okopavanje se vrši 2-3 puta u toku vegetacije. Ono je od posebnog značaja u prvoj godini. Za brži rast biljaka obavezna je i prihrana. Ona se vrši u aprilu. Najčešće je u upotrebi azotno đubrivo i to 100-200 kg/ha. U proleće sadnice treba orezati kako bi se održao oblik i stimulisao novi rast.
Berba i prinos smilja
Žetva smilja obavlja se u zavisnosti od potreba prerade. Ukoliko je proizvodnja namenjena za etarsko ulje, žetva cvasti je u fazi punog cvetanja, a ukoliko je cilj proizvodnja cveta žetva se obavlja kada je trećina cvetova otvorena, a kako bi se sačuvala intenzivno žuta boja.
Sušenje cvetova može biti prirodno na osunčanom, provetrenom i zaštićenom mestu, ili u sušarama na temperaturama od 40-45 °C.
Maksimalni prinos smilja treba očekivati između treće i sedme godine kada se može požnjeti 7-8 tona cvetova, odnosno 3,5 do 4 t/ha suvog cveta. Za kilogram eteričnog ulja je potrebno približno 750 kg svežih biljaka, odnosno prinos je 8-12 kg eteričnog ulja po hektaru, ističe Hodžić.
Smilje, “besmrtni cvet”
Smilje su kao lek za zarastanje rana koristili u staroj Grčkoj i biljku su smatrali simbolom besmrtnosti. Egipćani i Rimljani su koristili ovu biljku u kozmetici i ritualima, dok se u srednjem veku verovalo da štiti od zlih duhova. U legendama i verovanjima je zabeleženo da štiti i donosi ljubav i sreću. Smilje se danas koristi u kozmetici za pripremu seruma, krema, balsama. Eterično ulje smilja koristi se u aromaterapiji zbog svojih umirujućih i opuštajućih svojstava. Smilje je pomoć iz prirode, za umanjenje stresa, nervoze i mapetosti.
Snaga smilja
Bogat spektar aktivnih supstanci koji uključuju flavonoide, ketone, terpene, i fenole daju smilju moćna antiinflamatorna, antimikrobna, antifungalna i antiseptička svojstva. Posebno je cenjeno zbog visokog sadržaja diketona, koji je ključan za obnovu kože i brže zarastanje ožiljaka, ali i za ublažavanje upalnih procesa kože.
Sadrži i antioksidante koji neutrališu slobodne radikale, molekule koji oštećuju ćelije kože i utiču na ubrzavanje procesa starenja. Smilje sadrži i italidion koji je poznat po svojoj sposobnosti da utiče na ujednačenost tena, smanjujući hiperpigmentaciju.
Foto: A. Mihajlović
