Majčina ili majkina dušica (Thymus serpyllum) je višegodišnja lekovito-aromatična i medonosna biljka.
U narodu je nazivaju i bakina dušica, duša, popovac, tamjanika, vrijes, divlji bosiljak… Kod nas je veoma popularna biljka u narodnoj medicini i kulinarstvu. U hortikulturi koristi se za uređivanje prostora i vrtova jer je vrlo zahvalna za pokrivanje tla na kamenitim položajima i u alpinumima.
To je višegodišnja biljka sa jako razgranatim žiličastim korenom iz kog se razvijaju polegli izdanci koji stvaraju busen. Od maja do septembra krase ga ružičasti cvetovi različitih nijansi sakupljeni u klasaste cvasti. U vreme cvetanja oko biljaka se širi karakterističan, intenzivan i prijatan miris.
U prirodi raste na livadama i pašnjacima, uz puteve, na obodima šuma, kamenjarima.
Voli sunce i toplotu
Majčina dušica najbolje uspeva na lakšim, propusnim, srednje lakim zemljištima, dok neće dati svoj puni kapacitet na hladnim, teškim i vlažnim terenima. Dobro podnosi sušu, ali i zimske niske temperature.
Agrotehnika
Uspešno se na istoj parceli gaji četiri do šest godina. Dobri predusevi za majčinu dušicu su đubrene okopavine i jednogodišnje mahunarke i ona se može vraćati na isto mesto posle četiri godine, kaže Milanka Mladenović, agronom PSSS.
Razmnožavanje majčine dušice
Mladenović ističe da se majčina dušica razmnožava direktnom setvom, proizvodnjom rasada i deljenjem busena. Obrada zemljišta za setvu/sadnju se obavlja na oko 30 cm dubine.
Direktna setva
Obavlja se u jesen ili u proleće, širokoredno na 30-40 cm međuredno i 8-10 cm u redu. Dubina setve je 1-2 cm. Posle nicanja, usev se proređuje na potreban sklop.
Gajenje iz rasada
Setva se obavlja u tople leje polovinom februara i neguje do kraja leta. U jesen se rasađuje na stalno mesto. Rasađivanje se može obaviti i u proleće, ali je bolji prijem sadnica u jesen.
Deoba bokora
Obavlja se u vreme mirovanja (kasna jesen ili rano proleće), tako što se dele busenovi i rasađuju.
Đubrenje
Đubrenje se obavlja pred duboku obradu. Količina NPK đubriva bi trebalo da iznosi: 40-60 kg/ha N, 50-70 kg/ha P2O5 i 60-80 kg/ha K2O.
Posle košenja se vrši prihranjivanje i navodnjavanje kako bi se biljke bolje regenerisale. Zaštita od biljnih bolesti se vrši samo kod većeg napada bolesti i štetočina.
Berba cvetova do prvih mrazeva
Beru se samo razvijene cvasti od juna meseca. Suše na 35-40 ºC u sušarama ili prirodnim putem. Za tri nedelje počinje novo cvetanje i berba se nastavlja do prvih mrazeva, ističe Mladenović.
