Osnovno đubrenje pšenice predstavlja važnu agrotehničku meru koja direktno utiče na rast i razvoj biljaka i povećanje prinosa.
Današnjim visokorodnim sortama pšenice potrebno je pravovremeno osigurati dovoljne količine osnovnih biljnih hraniva u svim fazama razvoja.
Osnovno đubrenje uz uravnoteženu upotrebu đubriva
Đubrenje se ne sme određivati napamet nego prema plodnosti zemljišta (sadržaj fiziološki aktivnih materija i humusa) i planiranom prinosu, uzimajući u obzir predkulturu. Plodnost zemljišta se određuje na osnovu agrohemijske analize uzoraka zemljišta, naglašava dipl. inž. poljoprivrede Nada Lazović Đoković, savetodavac PSSS Vranje.
Da bi se osigurali dobri prinosi pšenice i osigurala dalja plodnost, potrebna je uravnotežena upotreba đubriva. Za ostvarenje navedenog u ishrani pšenice treba primeniti:
- 100 – 200 kg/ha azota (N),
- 50 – 130 kg/ha fosfora (P2O5) i
- 40 – 100 kg/ha kalijuma (K2O).
Azot je hranivo čija količina određuje rod. Premalo azota uslovljava prevremeno sušenje lišća i sazrevanje, a time i nizak rod zrna. Previše azota pak produžuje vegetaciju te slabi otpornost na poleganje, mraz i bolesti, što opet rezultira smanjenjem roda.
Fosfor je hranivo koje utiče na razvoj korenovog sistema, ubrzava razvoj, cvetanje i oplodnju. Dovoljne količine fosfora i azota pospešuju oplodnju, pa klasovi budu puniji i zrno teže.
Kalijum je najvažniji za kvalitet. Učestvuje u regulisanju primanja i otpuštanja vode tako da povoljno deluje na nedostatak kao i na suvišak vlage. Njegova važna uloga je i u povećanju otpornosti biljaka na mraz, poleganje i sušu.
Primena đubriva u odnosu na potrebe pšenice
Biljka pšenice u pojedinim fazama svoga razvoja ima različite potrebe za pojedinim hranivima. Da bi se ishrana mogla pravilno primeniti, potrebno je poznavati potrebe pšenice. U početku se ozima pšenica sporo razvija i apsorbira male količine osnovnih hraniva, a od posebnog je značaja u početku razvoja biljke je ishrana azotom i fosforom. Budući da su fosfor i kalijum u zemljištu slabo pokretni te se neznatno premeštaju u dubinu, potrebno ih je obradom rasporediti do dubine u kojoj se razvija glavni deo korena. Ukoliko se samo plitko unesu u zemljište, koren pšenice ostaje na površini što je negativno jer dolazi do poleganja i smanjenja sposobnosti korišćenja vode iz dubljih slojeva.
Ako raspolažemo rezultatima analize zemljišta i poštujući principe đubrenja možemo izračunati potrebnu količinu đubriva i hraniva koja treba nadoknaditi zemljištu, jer je deo odnet prinosom, dodaje Đoković.
Primer obračuna hraniva
Sadržaj lakopristupačnog fosfora u zemljištu iznosi 10-15 mg, a kalijuma 15-20 mg, sadržaj ukupnog azota iznosi od 0,12-0,17% (Primer za Pčinjski okrug).
Izračunati potrebnu količinu azota, fosfora i kalijuma za planirani prinos od 6 t/ha pšenice, ako se slama sitni i zaorava. Sa prinosom od 6 t zrna iz zemljišta će biti odneto:
- azota 6 x 26 = 156 kg – 46 kg (30% se vraća se slamom) = 110 kg
- fosfora 6 x 12 = 72 kg – 18 kg ( 25% se vraća slamom) = 54 kg
- kalijuma 6 x 20 = 120 kg – 84 kg ( 70% se vraća slamom) = 36 kg
Pošto je zemljište srednje obezbeđeno fosforom potrebno je uneti 10 -30% više fosfora od planiranog odnošenja, 54 kg x 1,1 (1,3) odnosno 60-70 kg P2O5. Sadržaj kalijuma u zemljištu je optimalan pa je potrebno uneti 50-60% od planiranog odnošenja, 36 x 0,5 (0,6) odnosno 18-20,2 kg K2O.
Pod osnovnu obradu u zonu razvoja korena biljke potrebno je uneti celokupnu količinu fosfora i kalijuma zbog njihove slabe pokretljivosti u zemljištu (oko 5 cm od granule đubriva).
Pod osnovnu obradu se unosi i 1/3 potrebne količine azota, odnosno oko 35-45 kg. Ostatak azota se unosi prihranom na osnovu N-min analize. U početku prolećnog kretanja vegetacije neophodna je visoka koncentracija nitrata u zemljištu (20-30 ppm ili ≈12-20 kg N-NO3/ha u sloju 0-20 cm). Nitratni oblik azota ne vezuje se u zemljištu, podložan je ispiranju, pa prihranjivanje dok je kapacitet akumulacije biljaka mali, mora biti usklađeno s uzrastom biljaka, fizičkim svojstvima zemljišta i klimatskim prilikama.
Iz navedenih razloga, ukoliko potrebna količina azota za prihranu prelazi 60 kg/ha, potrebno je prihranu uraditi u dva navrata. Ukoliko se za prvu prihranu primenjuje urea, potrebno je prihranu obaviti krajem januara a najkasnije do polovine februara, jer je potrebno 20-30 dana da se urea transformiše do nitratnog oblika. Visoka koncentracija nitrata u bokorenju predstavlja neophodnu rezervu za prolećno izduživanje, ističe savetodavac Đoković.
