Značaj azota za biljku je višestruk i utiče na njen celokupan razvoj.
Nedostatak azota dovodi do smanjenja prirasta mladara, lišće je sitnije, smanjeno je zametanje i slabije cvetanje. Dolazi i do povećanog opadanja zametnutih plodova i njihovog slabijeg razvoja.
Zašto je bitno đubrenje voćaka azotom u proleće, saznajemo od Valentine Aleksić, dipl. inž. melioracija zemljišta i voda iz PSSS Poljoservis Knjaževac.
Zašto je bitno đubrenje voćaka
Đubrenje voćaka vrlo je važna agrotehnička mera. Voćke za svoj rast i razvoj plodova i vegetativnih organa (prirast drveća, izdanaka i korenja) iz zemljišta izvlače i troše velike količine hranjivih materija. Đubrenjem se stoga mora održavati potreban nivo hraniva u zemljištu kao i potrebna ravnoteža među pojedinim hranjivim elementima.
Osim toga, đubrenjem se zemljište mora postupno obogaćivati radi povećanja plodnosti. Hranjive materije u zemljištu podležu različitim promenama vezivanja (inaktivacije) ili oslobađanja (aktivacije). Kad hranjive materije u zemljištu ne bi bile podložne većim promenama, tada bi bilo lakše utvrditi potrebne količine hranjivih elemenata za rast i rodnost voćaka, jer bi se zemljištu redovno dodavalo toliko hraniva (đubriva) koliko voćke za godinu izvlače iz zemljišta.
Međutim, osim različitih promena, hraniva unesena u zemljište u znatnoj se meri gube ili ispiraju iz zemljišta kišama. Zavisno od svojstva zemljišta, veći ili manji deo hranjivih materija iz đubriva veže se (inaktivira) u oblike teško dostupne voćkama. Na primer, lako dostupni fosfor (monokalcijum fosfat) često se veže sa gvožđem ili aluminijumom u zemljištu u teško dostupan ili nedostupan oblik (tetra i penta fosfat gvožđa ili aluminijuma).
Azot u zemljištu lako podleže procesima ispiranja, pa nastaju veliki gubici ako se đubrenje ne obavlja postupno u više navrata.
Navedeni primeri pokazuju kako je težak problem održavanja plodnosti zemljišta i određivanje potrebe đubriva i rokova đubrenja i zato je neophodno kontrolom plodnosti zemljišta utvrditi trenutno stanje plodnosti zemljišta, kao i potrebne količine, formulacije, vreme i način primene đubriva po preporuci stručnog lica.
Azot preko potreban
Azot je preko potreban sastavni deo organa i tkiva voćaka. U pojedinim organima i tkivima različito je zastupljen. Najviše azota ima lišće, cvetni pupoljci, plodovi i semenke.
Uloga azota u životu voćke je višestruka. Povoljno delovanje azota odražava se u povećanju fotosinteze, rastu lišća, mladara, plodova i drugih organa voćaka te u povećanju zametanja cvetnih pupoljaka. Azot utiče na celokupan razvoj voćke, posebno na obilnost i kvalitet prirasta.
Nedostatak azota odražava se u smanjenju prirasta mladara, sitnijem lišću, smanjenom zametanju cvetnih pupoljaka, slabijem cvetanju, povećanom opadanju već zametnutih plodova i opšte slabijem razvoju plodova. Generalno , čitava stabla ostaju slabije razvijena, kržljava i brže propadaju. Međutim, i višak azota može imati nepovoljan uticaj na voćke.
Ako je zemljište prebogato azotom, tada mladari, lišće i korenje porastu vrlo bujno. Rast se produžava do kasne jeseni, mladari ne dozrevaju dovoljno već ostaju s zelenim i mekanim tkivom, pa lako izmrzavaju. Ujedno se povećava osetljivost prema bolestima i štetočinama, a dešavaju se i neke fiziološke promene. Zbog viška azota produžava se vreme dozrevanja plodova i skraćuje vreme njihovog trajanja.
Takođe je vrlo važno pravovremeno unošenje azotnih đubriva u zemljište. Prekasno unošenje azotnih đubriva izazva produženu vegetaciju. S druge strane, azotna đubriva lako topiva i pokretna, pa dolazi do većih gubitaka ako se sve unese u jesen, jer u jesen i zimi obično ima dosta padavina.
Zbog intenzivnog rasta korena u jesen, za šta je potrebno dosta azota , važno je u jesen uneti azotna đubriva. Na proleće opet počinje intenzivni rast korenja, zatim cvetanje, oplodnja, rast mladara i plodova, a za rast tih organa treba puno azota. Znači, i u proleće treba đubriti azotom. Početkom leta zameću se cvetni pupoljci za rod u idućoj godini, bujno rastu mladari, plodovi, pa je opet potrebno dosta azota. Prema tome, azotnim đubrivima treba đubriti u više navrata, posebno u jesen, proeće i početkom leta.
Azot u podeljenim obrocima
Ukupnu količinu azota treba podeliti u četiri obroka.
Jedna četvrtina od ukupne godišnje količine azotnih đubriva unosi se tokom jesenje obrade nakon berbe da se potpomogne razvoj korenja.
Druga četvrtina dodaje se rano u proleće, odnosno četiri nedelje pre cvetanja.
Treća četvrtina dodaje se odmah nakon opadanja latica.
Poslednja četvrtina dodaje se oko 15. maja.
Zavisno od klimatskim prilika, đubrenje azotom može biti drugačije. Tamo gde rano nastupa suša, đubrivo se unosi ranije u proleće.
