Prekomerno i neadekvatno korišćenje đubriva

rasturač min đubriva

Osim što ko­šta, šte­ti i bilj­ka­ma i čo­ve­ku. Ne­ga­tiv­ni efek­ti su raz­li­či­ti, ali se uglav­nom svo­de na pro­me­ne re­ak­ci­je ze­mlji­šta, po­re­me­ća­je struk­tu­re i bi­o­ge­no­sti ze­mljii­šta.
U sklo­pu svo­jih pri­pre­ma za ula­zak u EU Sr­bi­ja tre­ba da poč­ne s pri­me­nom Ni­trat­ne di­rek­ti­ve. Taj do­ku­ment ima za­da­tak da spre­či za­ga­đi­va­nje nad­zem­nih i pod­zem­nih vo­do­to­ka ni­tra­ti­ma po­ljo­pri­vred­nog po­re­kla. Ove ma­te­ri­je u vo­de do­spe­va­ju pr­ven­stve­no usled ne­a­de­kvat­ne pri­me­ne đu­bri­va, pre sve­ga staj­skih, ali i mi­ne­ral­nih.

Usled pre­ko­mer­nog i ne­a­de­kvat­nog ko­ri­šće­nja đu­bri­va do­la­zi do nji­ho­vog is­pi­ra­nja u vo­do­to­ke i ja­vlja se tzv. eutro­fi­ka­ci­ja.

To je po­ja­va ko­ja se ogle­da u pre­nam­no­ža­va­nju bi­lja­ka u vo­di, pre sve­ga al­gi. Šta­vi­še, ugi­nu­le al­ge se ras­pa­da­ju. Njih raz­la­žu sa­pro­fit­ni or­ga­ni­zmi, pri če­mu se tro­ši ki­se­o­nik u vo­di. Usled ne­do­stat­ka ki­se­o­ni­ka do­la­zi do ugi­nu­ća ri­ba i osta­lih vo­de­nih or­ga­ni­za­ma. Ta­kva vo­da do­bi­ja ne­pri­ja­tan mi­ris i ukus, ni­je upo­tre­blji­va za pi­će, a u eks­trem­nim slu­ča­je­vi­ma, uko­li­ko se ko­ri­sti za po­ji­lo, mo­že iza­zva­ti ugi­nu­će sto­ke.

Uko­li­ko se mi­ne­ral­na đu­bri­va upo­tre­blja­va­ju pre­ko­mer­no i ne­a­de­kvat­no, is­po­lji­će ne­ga­ti­van uti­caj i na po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte. Ne­ga­tiv­ni efek­ti su raz­li­či­ti, ali se uglav­nom svo­de na pro­me­ne re­ak­ci­je ze­mlji­šta, po­re­me­ća­je struk­tu­re i bi­o­ge­no­sti ze­mlji­šta. U ga­je­nim bilj­ka­ma se na­ku­plja­ju štet­ne ma­te­ri­je, a do­la­zi i do za­sla­nji­va­nja ze­mlji­šta.

Prekomerna upotreba đubriva

Pre­ko­mer­na upo­tre­ba azot­nih đu­bri­va re­me­ti re­ak­ci­ju pH ze­mlji­šta, tj. ki­se­lost. Pro­me­na pH vred­no­sti se la­ko mo­že iz­be­ći pra­vil­nim iz­bo­rom vr­ste i ko­li­či­ne azot­nih đu­bri­va. Na ki­se­lim ze­mlji­šti­ma ne tre­ba ko­ri­sti­ti ureu, jer do­dat­no za­ki­se­lja­va ze­mlji­šte.

Pre­ko­mer­na pri­me­na fos­for­nih đu­bri­va ta­ko­đe mo­že da iza­zo­ve eko­lo­ške pro­ble­me.

Po­ja­va vi­so­kog sa­dr­ža­ja la­ko pri­stu­pačnog fos­fo­ra u ze­mlji­štu kao po­sle­di­ca vi­so­kih do­za đu­bri­va ili ne­u­jed­na­če­nog ras­tu­ra­nja po par­ce­li do­vo­di do po­re­me­ća­ja u mi­ne­ral­noj is­hra­ni bi­lja­ka. U pri­su­stvu vi­so­ke kon­cen­tra­ci­je fos­fo­ra ne­ki bi­o­ge­ni ele­men­ti kao što su gvo­žđe, ba­kar, man­gan, a po­seb­no cink stva­ra­ju te­že pri­stu­pač­na je­di­nje­nja što do­vo­di do po­ja­ve ne­do­stat­ka ovih ele­me­na­ta. Fos­for ubr­za­va pro­ces eutro­fi­ka­ci­je vo­de. Fos­for iz fos­for­nih đu­bri­va mo­že da do­spe u po­vr­šin­ske vo­de spi­ra­njem po­vr­šin­skog slo­ja i ero­zi­o­nim na­no­som.

Od ka­li­ju­mo­vih đu­bri­va naj­češć­e se ko­ri­ste ka­li­jum-hlo­rid i ka­li­jum-sul­fat.

Ova đu­bri­va ne sa­dr­že pri­me­se ko­je bi u ve­ćim ko­li­či­na­ma za­ga­đi­va­le ži­vot­nu sre­di­nu. Du­go­traj­na pri­me­na vi­so­kih do­za ka­li­ju­mo­vog đu­bri­va usled an­ta­go­ni­zma ka­li­ju­ma i dru­gih ka­tjo­na sma­nju­je na­ku­plja­nje mag­ne­zi­ju­ma, na­tri­ju­ma, kal­ci­ju­ma i stron­ci­ju­ma u biljka­ma.

Pri in­te­ziv­nom đu­bre­nju ka­li­ju­mom ni­je pre­po­ručlji­vo ko­ri­sti­ti đu­bri­va s ni­skim sa­dr­ža­jem ovog hra­ni­va zbog ve­li­kog sa­dr­ža­ja ba­last­nih ma­te­ri­ja u ta­kvim đu­bri­vi­ma, na­ro­či­to na ze­mlji­šti­ma s ve­ćim sa­dr­ža­jem so­li. U ta­kvim uslo­vi­ma pred­nost se da­je ka­li­jum-sul­fa­tu u od­no­su na ka­li­jum-hlo­rid, a naj­bo­lje je ko­ri­sti­ti ka­li­jum-ni­trat ko­ji ne sa­dr­ži ba­last­ne ma­te­ri­je.

Da bi se spre­či­li na­ve­de­ni pro­ble­mi, bit­no je obra­ti­ti pa­žnju na tri fak­to­ra.

Kon­tro­lu plod­no­sti oba­ve­zno tre­ba oba­vlja­ti u pra­vil­nim in­ter­va­li­ma. Po­treb­no je ko­ri­sti­ti kva­li­tet­na mi­ne­ral­na đu­bri­va po­zna­tih pro­iz­vo­đa­ča i va­žno je pra­vil­no iza­bra­ti i po­de­si­ti ra­si­pač mi­ne­ral­nih đu­bri­va.

Dipl. inž. Mi­li­ca Po­pa­dić

PSSS „Po­ljo­sa­vet“ d.o.o., Lo­zni­ca

Izvor: Poljoprivrednik, broj 2609

 

 

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Slične vesti

Najnovije

Želite da Vam šaljemo vesti?