U zasadima leske registrovano prisustvo invazivne braon mramoraste stenice.
Na području Srbije, proizvodni zasadi leske se nalaze u različitim fazama razvoja ploda.
Vizuelnim pregledom zasada leske registrovano je prisustvo svih razvojnih stadijuma braon mramoraste stenice (Halyomorpha halys), saopštila je Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja.
U toku je piljenje larvi letnje generacije ove štetočine.
Štete pričinjavaju larve i odrasle jedinke koje imaju usni aparat za bodenje i sisanje.
Oštećena jezgra bivaju smežurana, plutasta i nepravilnog oblika sa jasno vidljivim ubodnim mestima oko kojih se šire nekrotične površine, što znatno smanjuje kvalitet i tržišnu vrednost ploda leske.
Mesta ishrane predstavljaju ulazne otvore za razvoj različitih prouzrokovača truleži ploda, čime se štetnost dodatno uvećava.
Kako se radi o invazivnoj štetočini, a uslovi koji vladaju u proizvodnji su izuzetno povoljni za njen razvoj, proizvođačima se preporučuje obavezan pregled zasada na prisustvo braon mramoraste stenice.
Mere suzbijanja
Po potvrdi prisustva PIS preporučuje mere suzbijanja.
U zasadima leske registrovani su sledeći insekticidi iz grupe piretroida koji se mogu koristiti u cilju suzbijanja braon mramoraste stenice:
- Karate Zeon, Kozak (lambda-cihalotrin) u količini 0,2 l/ha
- Polux (deltametrin) u koncentraciji 0,05%.
Foto: PIS
Saznajte više o ovoj štetočini
Braon mramorasta stenica je invazivna vrsta, poreklom iz Azije, sa izuzetno visokim potencijalom da postane ekonomski značajna štetna vrsta velikog broja gajenih kultura.
Spada u grupu insekata sa nepotpunim preobražajem koji u toku razvića prolaze kroz tri faze: jaje, larva/nimfa i adult tj. odrastao insekt. Štete nanose i larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz praktično svih nadzemnih delova biljaka.
Simptom napada su sitni beličasti okrugli ubodi, koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege. Na napadnutim plodovima često se, osim nekrotičnih pega, uočava i pojava deformacija što umanjuje tržišnu vrednost plodova. U slučaju jakog napada može dovesti do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa.
U kukuruzu i soji, kao posledica napada braon mramoraste stenice, može doći do pojave neobrazovanja semena.
Vrsta je sklona grupisanju te se često grupno i seli sa jednog useva na drugi, zbog čega je na parcelama izražen tzv. ivični efekat, odnosno veća brojnost jedinki, pa i procenat štete izraženiji po ivicama polja nego u sredini.
Odrasle jedinke šire se aktivnim letom, dok su larve, uprkos nedostatku krila, vrlo živahne i u stanju da se hodajući aktivno sele sa biljke na biljku. U Evropi je zabeležena jedna generacija godišnje, dok u nekim delovima Azije ima 4-6 generacija u toku jedne godine.
