Претрага
Претрага

Rutava buba biće aktivna u narednim danima. Delovati preventivno

Rutava buba je aktivna u najtoplijem delu dana u periodu od 10 do 16 časova. Visoke temperature u narednim danima usloviće povećanu aktivnost rutave bube....

Galenika

Rutava buba je aktivna u najtoplijem delu dana u periodu od 10 do 16 časova.

Visoke temperature u narednim danima usloviće povećanu aktivnost rutave bube. Uraditi preventivne mere zaštite cvetova.

Rutava buba je polifagna štetočina. Hrani se cvetnim delovima svih voćnih vrsta i drugih gajenih biljaka (npr. uljana repica) kao i korovima.

Lako je prepoznajemo jer je obrasla mnogobrojnim dlačicama. 

Imago rutave bube najaktivniji je u najtoplijem delu dana u periodu od 10 do 16 časova.
Štete nanose samo odrasli insekti koji se hrane prašnicima, tučkom, a u nedostatku hrane i pupoljcima. Mogu potpuno uništiti rod.
Imago veoma dobro leti, brzo se seli na nove površine i zato je suzbijanje veoma teško.

Hemijsko suzbijanje u kulturama koje cvetaju je strogo zabranjeno.

Praćenje pojave rutave bube može se obaviti vizuelnim pregledom, metodom otresanja i postavljanjem mirisnih klopki.
Bube se javljaju najpre po rubnim redovima, pa na njima treba primeniti taktiku masovnog izlovljavanja.
Postoje kupovni mirisni atraktanti koji se postavljaju u klopke.

Preventivne mere

Visoke temperature usloviće masovnu pojavu cvetojeda.
ulovljene rutave bube 1
Zaštitari bilja preporučuju sve preventivne mere u cilju zaštite zasada od ove štetočine:
  • Upotreba obojenih posuda (najčešće plavih ili belih) napunjenih vodom i sa dodatkom nekih  materija koje privlače insekte kao što su anis, cimet, negro bombone i dr. u cilju masovnog izlovljavanja;
  • Upotreba feromonskih klopki, koje mogu pored signala o ulovu prvih jedinki da posluže i za masovno izlovljavanje ukoliko se u velikoj brojnosti postave u zasadu;
  • Zakorovljavanje voćnjaka do precvetavanja, u cilju smanjenja aktivnosti rutave bube na cvetovima voćnih vrsta.

Hemijsko suzbijanje nije se pokazalo dovoljno efikasno, jer insekt dolazi svakodnevno na biljke u cvetu, a rezidualno dejstvo nije dovoljno da ubije rutavu bubu.

Međutim, hemijskim tretiranjem uništavamo veliki broj pčela koje vrše oprašivanje i na koje i te kako deluje rezidualno dejstvo insekticida koji se zadržavaju na cvetu. 

Smanjenjem brojnosti pčela nanosimo veće štete nego što rutava buba nanosi biljci!

ČUVAJMO PČELE!

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno