Nakon završene žetve pšenicu do povoljnog momenta prodaje čuvamo u skladištima.
Kako ne bismo izgubili deo roda usled štete koju mogu naneti insekti, glodari ili druge štetočine, potrebno je da ih u tome sprečimo.
Koje su to štetočine i kako da ih suzbijemo? Odgovore daje dipl. inž. Slađana Gavrilović, PSSS Valjevo.
Štetočine uskladištenog žita i njihovo suzbijanje
Uskladišteno žito i proizvode od žita napada i oštećuje veliki broj organizama: insekti, grinje, mikroorganizmi, glodari i ptice.
Godišnje se tokom skladištenja izgubi oko 15 % zrnenih proizvoda, od čega najveći deo štete i do 80 % prouzrokuju štetni insekti.
Primarne i sekundarne štetočine
Skladišni insekti se prema načinu života svrstavaju u primarne i sekundarne štetočine.
Primarne štetočine su ekonomski najznačajnije jer napadaju i oštećuju cela zrna i razvijaju se u njima.
Najpoznatije vrste iz reda Coleoptera (tvrdokrilci) su žišci familija Curculionidae, a iz reda Lepidoptera (leptiri) moljci iz familija Gelechiidae i Tineidae.
Sekundarne štetočine napadaju samo oštećena žita u toku žetve, transporta ili čuvanja u neadekvatnim skladišnim uslovima.
Pored insekata, značajne gubitke u sladištu, prouzrokuju svojom aktivnošću glodari. Najznačajniji su sivi i crni pacov i domaći miš.
Kada su ptice u pitanju značajni su domaći vrabac, divlji golub i gačac.
Zaštita uskladištenog žita od štetočina je usaglašena sa zahtevima međunarodnih standarda kvaliteta i kodeksima: dobra poljoprivredna praksa, dobra proizvođačka praksa, dobra praksa uskladištenja i standard HACCP i dominantno se oslanja na primenu preventivnih mera i monitoring štetočina, dok se direktno suzbijanje, posebno korišćenje hemijskih metoda zaštite, preduzima samo kada je to neizbežno.
Fizičke i hemijske mere suzbijanja štetočina
Direktne mere suzbijanja skladišnih insekata obuhvataju fizičke i hemijske mere koje se preduzimaju sa ciljem da suzbiju prisutne insekte, a pojedine i da spreče infestaciju u dužem vremenskom periodu.
U fizičke mere suzbijanja skladišnih insekata ubrajaju se ekstremne temperature i inertna prašiva.
Temperature izvan optimalnih vrednosti 25-33 ºC se mogu koristiti kao jedan od načina za suzbijanje, jer na tim temperaturama skladišni insekti prestaju da se hrane, odnosno uginjavaju.
Hemijske mere podrazumevaju primenu kontaktnih insekticida ili fumiganata.
Primena ovih insekticida je i pored niza nedostataka i dalje najznačajniji segment integralnog programa suzbijanja skladišnih insekata i grinja.
Kontaktni insekticidi imaju niz prednosti u odnosu na fumigante jer su manje opasna za lica koja vrše tretiranje, suzbijaju insekte i sprečavaju nove infestacije uskladištenih proizvoda u periodu od nekoliko meseci.
Ovi insekticidi su namenjeni za tretman uskladištenog prostora i za tretman biljnih proizvoda pri unošenju i skladištenju.
Najviše se koriste jedinjenja iz grupe organofosfata i piretroidi, a izbor insekticida zavisi od propisa i potreba svake države.
U našoj zemlji za ovu namenu registrovano je više preparata na bazi malationa i pirimifos-metila iz grupe organofosfata i deltametrina i cipermetrina iz grupe piretroida.
Izvor: psss.rs
