Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi) napada skoro sve sorte trešanja, višanja i to pretežno srednje pozne i pozne sorte.
Ova štetočina prouzrokuje loš kvalitet plodova trešnje, jer „crvljive“ trešnje se ne mogu izvoziti, a i prodajna vrednost im je manja. Napadnuti plodovi gube upotrebnu vrednost, podložni su napadu saprofita i mogu opasti pre vremena. U vlažnim uslovima na takvim plodovima česta je pojava truleži.
Trešnjina muva ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava lutka u površinskom sloju zemljišta, najdublje do 10 cm ispod krune voćke. Imago leti od sredine maja do prve dekade juna. Hrani se nektarom biljaka, naročito cvetovima trešnje, kao i mednom rosom. Kada polno sazri ženka polaže jaja najčešće na poluzrele plodove. Jedna ženka može da položi 80-150-300 jaja.
Na mestu polaganja zapaža se rupica od koje prema sredini ploda vodi kanal kojim larva prodire do koštice. U jednom plodu se najčešće razvija jedna larva, ređe dve ili više larvi. Napadnuti plod omekša i podložan je truljenju. U vreme zrelosti ploda larva je već odrasla i napušta ga, silazi u zemljište gde se pretvara u lutku. U stadijumu lutke ostaje do narednog proleća.
Kod suzbijanja trešnjine muve najvažnije je odrediti momenat njene pojave, pa samim tim i vreme prskanja. Potpunim ubiranjem voćaka, čime se unište larve u plodovima, smanjuje se zaraza trešnjinom muvom u idućoj godini. Poželjno je i uništavanje divljih trešanja u bližoj okolini jer se na njihovim plodovima takođe razvijaju larve trešnjine muve.
Osnovna mera zaštite od ove štetočine jeste pravovremena primena insekticida. Prilikom zaštite treba strogo voditi računa o karenci preparata tj. da ostatak insekticida u plodovima ne bude veći od dozvoljenog. Treba birati insekticide kojima je karenca najviše 7-14 dana (na bazi heptenofosa, triklorfona, deltametrina). Gde nema mogućnosti za precizno određivanje optimalnog roka tretiranja, ono se sprovodi kad 50% plodova počinje da žuti ili rumeni.
U novije vreme preporučuje se lokalizovano tretiranje gde se suzbijaju odrasle muve pre nego što odlože jaja na način da se tretira samo nekoliko grana s južne strane debla i tlo ispod krošnje insekticidima kojima je dodato sredstvo za privlačenje muva.
Autor: Svetlana Šućević, dipl. inž. poljoprivrede
psss.rs
