Voćari koji imaju zasade kruške da urade tretmane kako bi zaštitili voćke od prezimljujućeg imaga obične kruškine buve.
U zasadima krušaka se registruju neobičajeno visoke brojnosti prezimljujućeg imaga obične kruškine buve (Cacopsylla pyri), saopštila je Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja (PSSS).
Radi smanjenja potencijala ove štetočine za narednu sezonu preporučuje se primena preparata na bazi cipermetrina (Cipkord 20 EC 0,03 %)
Za običnu kruškinu buvu je karakteristična pojava sezonskog dimorfizma: letnje forme su svetlije i manjih dimenzija, dok su zimske forme tamnijih boja i većih dimenzija (preko 3 mm).
Foto: pisvojvodina.com
Obična kruškina buva
Rasprostranjena je u skoro svim regionima i lokalitetima gajenja kruške.
Predstavlja najznačajniju štetočinu kruške, zbog kompleksnosti suzbijanja, podseća dipl. inženjer poljoprivrede Zorica Lazić.
Kruškina buva izaziva štete sišući sokove iz mladih letorasta, pupoljaka, plodova, smanjujući prirast i slabeći biljku što za posledicu može da ima smanjenu otpornost na zimske mrazeve.
Larve luče mednu rosu koju naseljavaju gljive čađavice, tako da stablo i grane dobijaju crnu boju, kao i plodovi koji ostaju sitni, ispucali, neukusni.
Kruškina buva može biti i prenosilac fitoplazme koja izaziva iznenadno sušenje kruške.
Kruškina buva ima dve forme letnju i zimsku koje se po izgledu i boji znatno razlikuju.
Prezimljava u obliku zimske forme imaga.
Aktiviraju se na temperaturama 4-5 ºC (januar, februar).
Hrane se sisanjem hranljivih materija na pupoljcima.
Polažu jaja u grupe oko pupoljaka u nabore kore. Polaganje jaja može da se otegne čak i do polovine aprila. Optimalna temperatura za razvoj je 25 ºC.
Ima pet larvenih stadijuma. Larve se hrane sišući hranljive sokove biljke, a pri tome luče mednu rosu.
Letnje forme se javljaju se u maju, ženke kopuliraju, polažu jaja na zelenim delovima, gde se nastavlja razviće nove generacije kruškine buve.
Kruškina buva ima više generacija godišnje, 4-5 i zbog preplitanja različitih formi i generacija njeno suzbijanje je veoma teško.
Zaštita kruške od C. pyri se ne može adekvatno izvršiti ako se ne obezbedi ravnoteža na nivou stabla voćke između bujnosti vegetatitvne mase i količine plodova, savetuje Lazić.
Najznačajnije mere u tom cilju su:
- Sađenje manje bujnih sorti
- Sprovođenje letnje rezidbe
- Izbegavati jače orezivanje
- Đubrenje u skladu sa potrebama biljke i agrohemijskom analizom zemljišta
