Voćar može raznim merama da utiče na to kakav će rod imati u narednim godinama.
Rezidba voćaka je izuzetno važna pomotehničkih mera u voćarstvu.
Rezidbom borovnice postiže se ravnoteža između rasta i rodnosti žbuna.
Rezidba borovnice je uslov da biljka ne zakržlja prevremeno i da redovno donosi dobar i kvalitetan rod.
O rezidbi ovog voća više saznajemo od Ane Đoković diplomiranog inženjera PSSS.
Sa rezidbom se po pravilu počinje prve godine po sadnji.
Osnovne funkcije rezidbe ovog voća su: proređivanje, prosvetljavanje i provetravanje.
U tom cilju potrebno je:
1) orezati grane do zemlje da se žbun digne
2) zadžati 6–8 osnovnih izdanaka
3) zadržati planiranu visinu.
Dvogodišnji izdanak donosi najbolji rod.
Borovnica donosi rod na letorastima iz prethodne vegetacije, a počinje da rađa druge godine posle sadnje.
Pošto većina sorti ima sklonost da prerodi, nameće se potreba uklanjanja jednog dela rodnog drveta putem rezidbe.
Kod sorti sa tendencijom poleganja bočnih izdanaka potrebno je njihovo uklanjanje ili prekraćivanje, dok je kod sorti sa vertikalnim izdancima potrebno proređivanje rodnih grana unutar žbuna. Po pravilu treba da je umerena i prilagođena rodnom potencijalu i stanju svakog žbuna ponaosob.
Oštra rezidba borovnice se ne preporučuje
Jaka rezidba, koja se sastoji u uklanjanju sitnih rodnih grana, uklanjanju pojedinih izrođenih izdanaka žbuna i jakom prekraćivanju izdanaka dovodi do znatno smanjenog prinosa, povećanje krupnoće ploda i ranijeg zrenja.
Ona se po pravilu izvodi svake šeste godine, sa ciljem formiranja mladog rodnog drveta. Jača rezidba se sprovodi kod slabijih žbunova i na lošijim zemljištima, sa deficitom hrane i vlage. Ukoliko se želi postići kasnije zrenje rezidbu treba svesti na najmanju meru.
Oštra rezidba borovnice se ne preporučuje, osim u slučajevima potrebe za jačom regeneracijom i obnavljanjem žbunova.
Slaba rezidba se izvodi svake godine. Sastoji se u sečenju i odstranjivanju starih i polomljenih grana.
Od četvrte godine izvodi se umerena rezidba svake godine. Ona se sastoji u detaljnijem čišćenju i proređivanju žbuna, kako bi se obnavljao rodni potencijal. Rezidbu treba što više redukovati na nekoliko jačih rezova u cilju uštede radne snage, pri čemu se sve nepotrebne grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bočne grane. Povijene bočne izdanke treba takođe uklanjati.
Kod sorti koje imaju sitan plod preporučuje se skraćivanje jednogodišnjih grančica koje donose rod na 3–5 pupoljaka radi povećanja krupnoće ploda. Jačine rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po grančici, što zavisi od uslova gajenja i sorte.
Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih prolećnih mrazeva, mada se može izvršiti u svako doba od opadanja lišća pa do završetka cvetanja.
Ana Đoković dipl.ing.
