Osnovni cilj plitke obrade zemljišta ili
prašenja vinograda je razbijanje pokorice, koja se formira posle svake jače kiše i uništavanje korovskih biljaka.
Naime, korovske biljke i zemljišna pokorica, koja je formira pod uticajem prolećnih i letnjih kiša, doprinose smanjenju zemljišne vlage, a kod nekih oblika gajenja loze javlja se zasenjivanje lišća i grozdova i hlađenje zemljišta koje stvaraju korovi.
Broj prašenja u jednoj vegetaciji se kreće od 3-12 u zavisnosti od meteoroloških uslova, đubrenja i potencijala zakorovljenosti.
Kao pravilo po kojem bi se određivao broj prašenja bi bilo da vinograd treba prašiti posle svake jače kiše u cilju razbijanja pokorice i uvek kada su u vinogradu jače pojave korovskih biljaka. Broj prašenja će biti veći u sušnim rejonima, u kojima je čuvanje vode u zemljištu veoma važno, kao i na zemljištima koja zbog svoje fizičke strukture brže stvaraju pokoricu i na jako zakorovljenim zemljištima.
Prašenjem se obrađuje sloj zemljišta dubine 5-10 cm.
Izvodi se kultivatorima, tanjiračama ili ručnim okopavanjem.
Prašenjem se rastresa jedan sloj zemljišta i dolazi do njegovog jačeg hlađenja tako da prašenje u nekim fenofazama može biti štetno za lozu. Kada se izvrši u vreme cvetanja loze, prašenje doprinosi hlađenju zemljišta, čime se umanjuje funkcionisanje korena, a sve to skupa može pogoršati uslove za oplodnju cvetova. Ovo posebno dolazi do izražaja u prohladnim godinama. Prašenja takođe mogu štetno uticati na lozu ako se izvode pri visokim dnevnim temperaturama. Za vreme letnjih žega, posebno ako se prašenje obavlja mehanizovano, veliki broj čestica suve zemlje odleće i povređuje kutikulu na nežnim delovima stabla, lišća, a posebno bobica. Na ovako povređenim mestima dolazi do pojave ožegotina.
Pripremila: Tanja Živković
psss.rs
Изборник
