Pegavost lista višnje i trešnje prisutna je i izaziva značajne štete kako u proizvodnim zasadima tako i u rasadničarskoj proizvodnji.
U toplim i kišnim godinama povoljnim za širenje bolesti već krajem jula i početkom avgusta može doći do potpune defolijacije napadnutih stabala.
Uzročnik bolesti je gljivica Blumeriella jaapii koja uglavnom napada list, a ređe peteljku lista ili ploda, ovogodišnje izbojke i tanje grančice.
Simptomi pegavosti
Tokom jula se na licu lista razvijaju sitne crvenoljubičaste pege, a na naličju lista se na mestu pege razvija svetla naslaga letnjih konidija.
Pege se prvo pojavljuju uz rub lista, a kasnije se šire prema sredini. Kada se na jednom listu nalazi veliki broj pega on poprimi crvenkastožutu boju i opadne.
Ovaj patogen prezimljava u opalom lišću i na granama.
Primarne infekcije se zavisno od klimatskih prilika ostvaruju askosporama tokom aprila i maja, a sekundarno širenje bolesti omogućuju letnje konidije tokom letnjih meseci.
Zaštita višnje i trešnje od Blumeriella jaapii
Mere suzbijanja uključuju:
– sadnju otpornih sorti,
– uništavanje zaraženog opalog lišća i
– prskanje fungicidima tokom vegetacije.
Redovno jesenje ili rano prolećno prskanje protiv patogena šupljikavosti lista smanjuje i pegavost lista višnje, trešnje.
Sa prskanjem početi čim se pojave prvi znaci bolesti. Najčešće se vrši jedno prskanje pre berbe (vodeći računa o karenci fungicida) i 2-3 prskanja nakon berbe. Prskanje je najbolje izvršiti dan ili dva pre najavljenih padavina.
Za suzbijanje uzročnika pegavost lista višnje i trešnje registrovani su fungicidi na bazi mankozeba (Mankogal 80 i sl.), bakaroksihlorida (Cuprozin 35 WP, Bakarnioksihlorid), a nakon berbe preporučuju se preparati na bazi: dodina (Silit,Chromodin S-65), hlortalonila (Bravo), prohloraza (Mirage 45- EC)…
Slobodan Gošić, dipl. inženjer
Foto: www.pisvojvodina.com
