Na koji način obraditi zemljište u zasadima oraha?
To se može uraditi na nekoliko načina: jalovim ugarom, zaledinjavanjem, gajenjem uzrodica, gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje, a može i kombinacijom dva ili više pomenuta načina.
U skladu sa specifičnim uticajima načina održavanja zemljišta na kolebanje zemljišne vlage, količinu nitrata i toplotni režim zemljišta, kao i biološke osobine sorte oraha, zatim svojstva samog zemljišta, reljefa i mesta, može uspešno da se odredi način obrade zemljišta u datoj plantaži.
Na koji način održavati zemljište u voćnjaku oraha saznajemo od Suzane Jerkić dipl. inž. voćarstva PSSS.
Činjenica da se po jedinici površine nalazi velika lisna površina, preko koje se gube znatne količine vode, posebno ukazuje na potrebu održavanja najpovoljnijeg režima vlažnosti u zemljištu.
Regulisanje vlažnosti u zemljištu zavisi od načina održavanja njegove površine.
Najčešće se zemljište održava trajno ili povremeno jalovim ugarom, zaledinjeno, gajenjem uzrodica, gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje, kombinovano dva ili više pomenuta načina.
Jalovi ugar
Jalovi ugar ili čista obrada zemljišta je čist način održavanja zemljišta u starijim zasadima, dok je u mladim zasadima izuzetak.
Prednosti jalovog ugara su:
- uništavanje korova,
- poboljšavanje osobina zemljišta,
- potpomaže rad mikroorganizama i drugo.
Ne preporučuje se na površinama sa oštrim reljefom zato što može dovesti do pogoršanja strukture zemljišta, povređivanja žile korena, a neretko i do stvaranja neravnih površina u voćnjaku (ako se stalno ore na isti način).
Radi ublažavanja nepovoljnog dejstva jalovog ugara, povremeno je potrebno izvršiti kratko zaledinjavanje zemljišta. Utvrđeno je da se struktura zemljišta poboljšava gajenjem leguminoza uz đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivima.
Zaledinjavanje zemljišta
Ovaj način održavanja zemljišta preporučuje se kada postoji mogućnost navodnjavanja.
Površina se u tom slučaju iskorišćava za proizvodnju sena, ledina se preporučuje i na terenima sa oštrim reljefom ili ako se zasad nalazi u humidnom području.
Preporučljivo je kombinovanje zaledinjavanje sa jalovim ugarom: bilo da se između redova ostavlja uska pantljika pod travnim pokrivačem, a jalovi ugar u pravcu redova-odnosno red sa stablima je na pantljici u vidu jalovog ugara, a naredni međuprostor održava se kao ledina. Posle 3-4 godina potrebno je ove načine održavanja zameniti (ledina se razorava, jalovi ugar se zatravnjuje).
Gajenje uzrodica
Treba strogo voditi računa kako se mlado stablo oraha razvija.
Uzrodice nipošto ne smeju nepovoljno uticati na porast i razvoj stabla. Kao uzrodice u mladim zasadima se preporučuje: povrće (salata, spanać, kupus, krompir idr).
Uzima se kao pravilo da od uzrodica koje zahtevaju dosta vode treba birati one čiji plodovi rano sazrevaju, a od poznih sorti gajiti one kojima je potrebno manje vode. Jasno je da uzrodice iznose iz zemljišta znatne količine hranljivih materija, o čemu je potrebno voditi računa pri određivanju normi đubriva.
Gajenje biljaka za zelenišno đubrenje
Zelenišno đubrenje je naročito pogodan način održavanja plodnosti zemljišta tamo gde se oskudeva u stajnjaku.
Gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje i njihovim zaoravanjem mogu se nadoknaditi organske materije koje nedostaju u zemljištu. Na ovaj način se unose i važni hranljivi elementi (N, P, K, Ca).
Ovim đubrenjem povećava se plodnost i poboljšava struktura zemljišta.
Od biljaka za zelenišno đubrenje mogu se koristiti:
- plava lupina,
- bela lupina,
- bela detelina,
- žuta detelina,
- crni grašak,
- uljana repica,
- letnja i maljava grahorica,
- raž i dr.
Zaoravanje biljaka za zelenišno đubrivo treba zaorati blagovremeno. Biljke posejane s jeseni zaoravaju se početkom maja, odnosno polovinom leta ako su posejane s proleća. Zaoravaju se diskosnim plugom ili rotofrezom.
Zastiranje zemljišta
Zastiranje zemljišta je veoma bitno za očuvanje vlage u zemljištu i povećanje plodnosti zemljišta.
U mladim zasadima zastire se samo kružna površina oko voćaka, ali ne do samog stabla, već se ostavlja nezaštićeno 40-80 cm u prečniku neposredno oko stabla.
Osim toga može se zastirati red voćaka u vidu pantljike širine oko 2 m, gde se takođe ne zastire zemljište neposredno oko voćaka.
Za ove svrhe se u poslednje vreme preporučuju:
- crna polietilenska folija,
- pleva,
- natrula slama i seno,
- strugotina i dr.
Debljina zastirača zavisi od upotrebljenog materijala i kreće se od 10-20 cm. Zastiranje zemljišta se najčešće primenjuje na manjim površinama.
Foto: pixabay.com
