Malina je vrsta jagodastog voća sa eksploatacijom 10-12 godina, tako da se eventualne greške
i nedostaci pri podizanju zasada za profitabilnu- intenzivnu proizvodnju vrlo teško mogu kasnije nadoknaditi.
Zato je od posebnog značaja utvrđivanje najvažnijih faktora koji determinišu njenu rentabilnu proizvodnju. To su pre svega: ekološki uslovi, radna snaga i plasman, namena proizvodnje, blizina većih sobraćajnica, izbor sistema i sortimenta, organizacija površine zasada, kao i priprema zemljišta.
Klima jednog rejona utvrđuje se na osnovu meteoroloških podataka dužeg niza godina, pa se i ovi podaci mogu dobiti od ovlašćenih stanica koji ih registruju. U našim predelima malini najviše odgovaraju blago nagnuti severni i osojni položaji, zaklonjeni i u blizini bukovih šuma.
Za sve feno faze u plodonošenju maline, kao i za vitalnost celog izdanka posebno je važna predkultura, odnosno iskorišćavanje tog zemljišta u ranijem periodu. Korisne predkulture za ove zasade su mahunarke (grašak, pasulj, boranija, soja), a loše predkulture su lucerka, krompir, paradajz, zbog prenošenja truležnica i virusa na koren maline, kao i prenošenja gljivice Verticilium albo-atrum.
Ukoliko se zasadi podižu na neobrađivanim parcelama, pod šumom ili ranijim vinogradima, od samog zasada maline u dužem periodu ne bi trebalo očekivati rentabilniji prihod. Takođe, ukoliko je takva parcela zakorovljena više godina, trebalo bi prethodno koristiti totalne herbicide (što je opravdano samo pre zasnivanja malinjaka), kao i insekticide (protiv grčice majskog gundelja). Parcele koje su prethodno već korišćene u eksploataciji drugog voća, a posebno maline kao predkulture, trebalo bi „odmarati“ 3-4 godine, uz gajenje određenih ratarskih ili povrtarskih kultura sa gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje, neutralisanje starih prouzrokovača bolesti (najviše gljiva i virusa), kao i postojećih štetočina.
Organizacija zemljišne teritorije podrazumeva u izradi projekta posebno: parcelizaciju; izgrađenu putnu mrežu; mogućnosti navodnjavanja (izvorišta vode); rešene imovinsko-pravne odnose; mogućnosti bližeg plasmana plodova, kao i ekonomsko dvorište sa pratećim objektima.
Idealno postavljene parcele su pravougaonog oblika, dužine do 100 metara, sa pravcem pružanja redova sever-jug, (ili severoistok-jugozapad). Glavni putevi rade se normalno na redove u zasadu, a sporedni mogu se pružati paralelno sa redovima maline.
U blizini malinjaka mora postojati nadstrešnica za hladovinu ubranih plodova do transporta. Veličina zasada, sistem gajenja i sortiment maline uzajamno su povezani sa blizinom potrošačkih centara, odnosno sa radom namenskog kapaciteta za smrzavanje i preradu plodova, a za zasnivanje plantažnih zasada neophodan uslov je i pristupačna radna snaga za berbu.
Kod izbora zemljišta za gajenje maline najpogodnija su duboka, propustljiva, plodna (3-5 % humusa) i slabo kisela zemljišta (pH od 5,5 do 6,5 ), u tipu gajnjača i aluvijuma. Nestrukturna i veoma kisela zemljišta, kao i suviše alkalna, sklona zadržavanju vode, trebalo bi izbegavati za ovu veoma isplativu proizvodnju.
Mr Branko Tanasković
psss.rs
UKOLIKO VAS INTERESUJE Malina – sadnja od oktobra do aprila
