Kako zaštiti zasade od grada i kako sanirati eventualne štete

grad padavina

U tekstu koji sledi saznaćete šta činiti u zasadima ukoliko su pretrpeli štete od grada i na koji način ih zaštiti od ove elementarne nepogode. Prenosimo Vam tekst mr Dejana Marinkovića, stručnjaka Poljoprivredne stručne službe Srbije.

Poslednjih nedelja svedoci smo velikih problema koje naši poljoprivredni proizvođači imaju u svojim njivama sa udarima grada, koji su naročito velike štete naneli višegodišnjim zasadima (voćnjacima i vinogradima). Posredne štete od grada u ovim zasadima su mnogo veće:

– Stabla i čokoti su iznureni;
– Povećana je njihova osetljivost na bolesti i štetočine;
– Umanjena je njihova otpornost na mrazeve, naročito na one pozne (zima-proleće);
– Umanjena je bujnost i ograničena rodnost.

U ovakvim situacijama neophodno je u roku od 24 h izvršiti najpre intervenciju putem prskanja fungicidima (preparati na bazi bakra i dr.), a onda izvršiti i folijarne tretmane sa preparatima koji stimulišu zarašćivanje rana i pogoduju održavanju i razvoju biljne mase u stresnim situacijama, tj. sa preparatima na bazi amino i huminskih kiselina, vitamina (tzv. fiziološki biostimulatori).

Time se stimuliše obnova lisne površine u zasadima opterećenim rodom. Ukoliko je procenjena količina oštećenih mladara veća od 50 % – narednih dana biljke će zaustaviti rast i razvoj svoga roda, dok je pri manjim oštećenjima zaustavljanje porasta biljnih organa ograničeno na period od 2 nedelje.

Karenca preparata na bazi bakra je u intervalu 21-35 dana, pa ih treba primeniti odvojeno od folijarnih tretmana sa biostimulatorima. Tretiranje aminokiselinskim preparatima treba ponoviti 2-3 puta, s vremenskim razmacima od 10-15 dana.

Takođe je neophodno izvršiti odstranjivanje oštećenih grana i delova krune, kao i prekraćivanje delimično oštećenih grančica putem rezidbe u narednom periodu, čime se forsira obnova oštećenog biljnog sklopa.

Na oštećenja od grada posebno su osetljive vrste sa velikom lisnom površinom. Rezidbom oštećene krune i intenzivnijom prihranom sa azotnim đubrivima kao i maksimalnom agrotehnikom do kraje vegetacije kod ovih voćaka moguće je potencirati obnovu lisne površine i biljnog sklopa iz novih prirasta, izniklih iz suočica i zaperaka, čiji razvoj ima prednost nad preostalim rodom. Ovo je slučaj u situaciji kada su lastari mali (do 5 cm dužine) pa ih grad lako očene. Ukoliko grad padne u fenofazi cvetanja voćaka, najvažniji fiziološki procesi (cvetanje i zametanje plodova) biće poremećeni pored svih ostalih nepogodnosti, čime se dovodi u pitanje rod u ovoj ali i sledećoj godini.

U lokalitetima gde se grad javlja veoma često, najsigurnija mera odbrane je postavljanje protivgradnih mreža. Danas je tehnologija njihove izrade toliko odmakla da se prave i fotoselektivne mreže raznih boja koje propuštaju različite delove sunčevog spektra, utičući tako na različit stepen zasenjenosti (4-20 %). Pojedine obojene protivgradne mreže doprinose mogućem odlaganju vremena berbe usled stvaranje veće/manje sume temperatura, zatim boljoj ili manjoj obojenosti ploda uz poboljšanje/pogoršanje njegovog KV u smislu nakupljanja veće količine šećera, antocijanina, itd.

Protivgradne mreže, u kombinaciji sa zaštitom od insekata (kada se npr. kompletni biljni špaliri jabuke obmotavaju njima u cilju zaštite od jabučnog smotavca), ili zaštitom od kiše (protivgradna i protivkišna mreža u zasadima trešnje) značajno utiču na održivost proizvodnje u gradobitnim regionima, iako im je cena impozantna (15-40.000 Є/).

S obzirom na štete koje grad može učiniti, voćnjake i vinograde treba osiguravati protiv vremenskih nepogoda kod osiguravajućih kuća. Jedna od mera kojim Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije doprinosi rešavanju ovog problema svakako je subvencionisana isplata 40 % vrednosti polise osiguranja proizvođačima koji reše da svoje zasade osiguraju. U najintenzivnijem voćarskom području Evrope – Južnom Tirolu zaštitu od udara grada sprovode takođe ili putem osiguravanja zasada ili postavljanjem protivgradnih mreža, koje su krajem 1. decenije XXI veka tamo bile zastupljene sa oko 20 %.

Izvor: psss.rs

Facebook
Twitter
LinkedIn

Slične vesti

Budite u toku

Želite da Vas obaveštavamo o najnovijim vestima jednom nedeljno?

Poljoprivredne kategorije

Najnovije vesti iz poljoprivrede