Vinogradari u Banatu su počeli berbu ranih sorti grožđa. U godini koja nije išla na ruku vinovoj lozi ipak se nadaju dobrim vinima.U naseljima gde su vinogradarstvo i proizvodnja vina tradicija, ovih dana meštani svečano obeležavaju početak berbe grožđa. Tradicionalna povorka berača kroz selo, narodnje nošnje, pesma, druženja i degustacije grožđa i vina.
Aradac, naselje nadomak Zrenjanina, poznat je po Oberački. Osma po redu Oberačka, osim meštana, je okupila goste iz udruženja vinogradara i vinara iz regije i Slovačke.
Svi gosti su obišli nekoliko vinograda gde su bili počašćeni đakonijama i vinom.
Vinogradari pričali i o poslu
Kako to uvek biva kada se sastanu vinogradari i vinari pričalo se i o prozvodnoj godini i predstojećoj berbi i pravljenju vina. Teme razne, ali većina se slaže da je prethodnih meseci bilo teško sačuvati vinovu lozu.
„Imali smo vrlo zahtevnu godinu što se tiče zaštite vinove loze. Nažalost, mnogi vinogradari se nisu snašli. Trebalo je precizno odabrati sredstvo za zaštitu i primeniti ga na vreme. Odlučio sam da potražim pomoć stručnog zaštitara koji mi je ukazivao kako da odradim zaštitu. To je skupo, ali zahvaljujući savetima zaštitara moj vinograd je jedan od retkih u ataru Orlovata koji je sačuvan. Kada dobijem recepturu za zaštitu ja je prosledim kolegama vinogradarima. Plamenjača je desetkovala rod. Biće to prosečna godina što se tiče grožđa. Što se tiče vina, ako ovakvo vreme potraje još 10-15 dana dobićemo i šećere i tehnološku i fenolnu zrelost, što je sve jako bitno. Za kvalitetno vino nisu dovoljni samo šećeri, već i ovo drugo“, kaže za poljosfera.rs vinogradar Branislav Prohaska.
Njegov kolega iz Zrenjanina Dragiša Živković kaže da prvi put za dvanaest godina neće imati šta da bere u svom vinogradu. U njegovom, kao i velikom broj drugih vinograda u selima oko Zrenjanina, led je napravio veliku štetu.
„Tu nije bilo pomoći. Na grozdovima ima po 5-6 bobica i to se ne isplati brati. Ove godine nema grožđa, a loza se mora oporaviti kako bi dogodine bilo berbe. Imam još nešto zaliha vina od prošle godine, pa ću nekako prebroditi nastale probleme“, veli Živković.
Jaroslav Zahorec, aradački vinogradar ima oko 800 čokoti vinove loze. On kaže da je sa stanovišta zaštite bilo vrlo teško održati vinovu lozu. Bolesti su umanjele rod. Ipak, očekuje oko tri kilograma grožđa po čokotu. Sunčani dani i miholjsko leto, ako ih bude, doneće slatkoću bobicama, pa će biti i dobrih vina.
Da li neko čuje „male“ vinare?
Takozvanim „malim“ vinarima plasman vina još uvek predstavlja problem. Većina njih želi da proširi prodaju.
„Bio bih najsrećniji kada bih svoja vina mogao da ponudim kupcima i u supermarketima. Iapk, čini mi se da za nas koji smo mali i nemamo finansijsku moć, jednostavno vlast nema sluha. Nije mi jasno zbog čega, jer bi i naš dinar kroz porez bio jednako dobar državi kao i onaj od velikih vinara. Onda bi se sve dovelo u red. Od eventualne zarade vinari bi ulagali u opremu i usavršavanje procesa. To bi podiglo kvalitet vina koja bismo mogli da prodajemo po višoj ceni, a država bi od toga imala višestruku korist. Ali, ja ne znam sa kim o tome može da se razgovara, koga to uopšte interesuje od strane države. Ovaj naš kraj može da iznedri najkvalitetnija vina. Država bi trebalo da nam pomogne da odredimo pravi asortiman i pravimo što kvalitetnija vina“, poručuje Živković.
