U ishrani stoke proteini su vrlo važni. U najvećem broju hraniva zastupljeni su sa ne više od 15 % ukupnih hranljivih sastojaka.
Od biljnih hraniva proteinima su naročito bogate uljane sačme, ali i seno leptirnjača i livadsko seno. Stočna repa, slama, kukuruzovina i krtole spadaju u hraniva siromašna belančevinama.
O proteinskim hranivima u ishrani svinja piše Verica Lazarević iz PSSS.
Sojina sačma
Sojina sačma predstavlja osnovni izvor proteina u obrocima za svinje zbog toga što su proteini sojine sačme visoke svarljivosti i biološke vrednosti. Ipak za mlađe kategorije svinja poželjno je koristiti hraniva od soje kao što su sojino brašno.
U ishrani svinja može se koristiti samo prosejana suncokretova sačma jer je sa smanjenim udelom ljuske i sirove celuloze koji negativno utiču na svarljivost.
Stočni grašak
Stočni grašak se odlikuje visokim sadržajem proteina pa se u smešama za svinje u tovu preko 60 kg može uključiti do 30 % graška.
Bob
Bob se koristi u obrocima za mlađe svinje do 15 %, a za svinje u tovu do 20 %, jer veće količine mogu dovesti do smanjenja prirasta.
Pasulj je po hemijskom sastavu sličan grašku, ali se zbog većih antinutritivnih materija u ishrani svinja može koristiti tek nakon termičke obrade.
Lucerkino brašno
Lucerkino brašno sadrži visok procenat proteina ali i visok sadržaj celuloze koji se loše odražava na prirast.
Zbog toga u obrocima za tov svinjama ne bi trebalo da prelazi više od 10% a u smešama za priplodne svinje ne više od 25 %.
Kvasac
Kvasac je poznat po visokom sadržaju vitamina B kompleksa i predstavlja kvalitetno ali skupo hranivo, pa se koristi u obrocima za prasad.
Obrano mleko u prahu
Obrano mleko u prahu se odlikuje visokim sadržajem najkvalitetnijih proteina, pa je ujedno i najskuplje hranivo. Zbog toga se koristi samo u predstarter smešama u količinio od 30 %.
Ako Vas interesuje pročitajte koja sočna hraniva koristiti za ishranu svinja
