Važni učesnici u proizvodnim delatnostima, pa tako i u poljoprivredi, su sezonski radnici. Oni obavljaju poslove u određeno vreme tokom godine.
Poslodavci ih angažuju uz novčanu nadoknadu. Osim toga, sezonski radnici su obavezno osigurana lica. Na teritoriji Srbije sa pokrajinama u 2023. godini bilo je angažovano 33.084, a u 2024. ukupno 32.374 sezonska radnika.
Koje obaveze preuzima poslodavac kada angažuje sezonskog radnika, a koja prava pripadaju sezonskom radniku? Koliko dugo može biti angažovan i ko plaća osiguranje? U tekstu Nele Miladinović iz Fonda PIO koji je objavljen u glasili Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje saznajemo odgovore na ova i još neka važna pitanja iz ove oblasti.
Sezonski radnici u sektoru poljoprivrede mogu da obavljaju poslove kao što su sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, ispaša…
Na sezonskim poslovima mogu da budu angažovani i osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti, osiguranici poljoprivrednici, kao i korisnici novčane naknade.
Poslodavac je preduzetnik ili pravno lice koje obavlja delatnost u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, u okviru koje mogu da se obavljaju sezonski poslovi, izuzev lova i traperstva i odgovarajućih uslužnih delatnosti, te uslužnih delatnosti u vezi sa šumarstvom, ribolovom i akvakulturom, u skladu sa propisom o klasifikaciji delatnosti.
Poslodavcem se smatra i fizičko lice – nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Miladinović piše i da je obaveza poslodavca da sezonskog radnika pre stupanja na rad upozna sa poslovima koje će obavljati, sa mestom rada, očekivanim trajanjem radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnim i nedeljnim radnim vremenom, odmorima u toku rada, dnevnim i nedeljnim odmorom, kao i sa visinom naknade za rad bez pripadajućeg poreza i doprinosa, i rokovima za njenu isplatu.
Sezonski radnik dnevno može da radi najduže 12 časova
Poslodavac ima pravo da prekine radno angažovanje sezonskog radnika kad za njegovim radom istekne potreba ili ako radnik poslove ne obavlja na zadovoljavajući način. Ako prekine radno angažovanje poslodavac je dužan da tom radniku isplati do tada neisplaćen iznos ugovorenih dnevnih neto naknada.
Radno vreme sezonskog radnika ne sme biti duže od 12 časova dnevno, a ako radi osam časova ili duže ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta, objašnjava Miladinović.
Sezonski radnik ima pravo na naknadu za rad za svaki čas rada. Naknada se obračunava po radnom satu, bez pripadajućih doprinosa i poreza, najmanje u iznosu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom, koja važi na dan isplate. Naknada za rad isplaćuje se na kraju radnog dana ili prema dogovoru.
Ako se sezonski radnik nalazi na evidenciji nezaposlenih, on se ne briše iz evidencije, niti se obustavlja isplata novčane naknade za vreme privremene nezaposlenosti.
Sezonski radnici imaju pravo iz zdravstvenog osiguranja samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, u skladu sa zakonom.
Angažovanje sezonskih radnika do 180 dana u godini
Poslodavac može da angažuje sezonske radnike najviše 180 dana u toku kalendarske godine, računajući kalendarske dane od prve prijave sezonskih radnika putem Portala Poreske uprave do poslednje odjave sezonskih radnika sa tog portala, pri čemu se dani u kojima nije bilo angažovanja sezonskih radnika ne broje.
Poslodavac može da angažuje istog sezonskog radnika najviše 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Poslodavac koji angažuje radnika na sezonskim poslovima može tog istog radnika da angažuje po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, s tim da ukupan broj radnih dana po oba osnova ne može da iznosi više od 120 u kalendarskoj godini.
Po osnovu naknade za rad koju ostvari sezonski radnik, poslodavac je dužan da plati porez na dohodak građana i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na način propisan zakonom. Doprinosom se smatraju doprinos za PIO i doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, saglasno zakonu kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Obveznik poreza i doprinosa je sezonski radnik. Obavezu plaćanja poreza i doprinosa ima poslodavac u skladu sa odredbama ovog zakona. Doprinosi se obračunavaju i plaćaju po stopi u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje: 24 odsto za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, navodi Miladinović.
Porez i doprinose poslodavac plaća na osnovicu koja predstavlja dnevni iznos poreza i doprinosa koji se plaćaju za svaki radni dan sezonskog radnika, nezavisno od visine dnevne naknade za rad i radnog vremena sezonskog radnika. Poslodavac je dužan da, počev od prvog dana angažovanja sezonskih radnika, u svakom kalendarskom mesecu elektronskim putem Poreskoj upravi dostavlja podatke potrebne za izradu evidencione prijave.
