Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je, gostujući na Radio televiziji Srbije, da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja za biljnu proizvodnju.
Nije tačno da je novac iz agrarnog budžeta nestao ili da je potrošen za druge namene, već su na njegovu raspodelu uticali povećanje broja registrovanih hektara i rast broja grla stoke, rekao je Glamočić.
Podsetio je da je u maju 2023. godine, posle zahteva poljoprivrednika, povećan iznos subvencija sa 9.000 na 18.000 dinara po hektaru, kao i da je proširen obuhvat površina za koje se isplaćuju podsticaji sa 20 na 100 hektara.
U Kisaču u novembru te godine usmeno je dogovoreno 17.000 dinara za seme, rekao je Glamočić i naglasio da on nije obećavao isplatu drugog dela subvencija u tom iznosu za sve poljoprivrednike i da je stalno govorio da neće svima biti ista, naveo je Galmočić.
Nema novca za isplatu drugog dela subvencija
Novac iz agrarnog budžeta nije potrošen nenamenski
Objašnjavajući raspodelu novca iz agrarnog budžeta, Glamočić je naveo da je broj hektara u registru porastao sa 1,6 miliona na 2,1 milion. Prema njegovim rečima, povećana je i količina proizvedenog mleka za 21 odsto, broj krava za 23 odsto, a broj krmača za 89 odsto.
Istakao je da pare nisu nestale i nisu potrošene nenamenski. „Porastao je broj hektara za preko 20 odsto“, rekao je Glamočić.
Naveo je da je za poljoprivredne podsticaje opredeljeno 112,8 milijardi dinara, uz dodatnih 11 milijardi za gorivo, i da se taj novac raspoređuje za podsticaje po hektaru, stočarstvo i druge mere.
Koliko novca je preostalo?
Na pitanje koliko je novca preostalo u agrarnom budžetu, Glamočić je odgovorio da je za mere direktnih podsticaja ostalo više od šest milijardi dinara, iz kojih će biti isplaćene premije za mleko i podsticaji za tovna grla.
Kada će biti usvojena uredba za 14 javnih poziva za podršku poljoprivrednicima?
Glamočić je najavio da bi naredne nedelje Vlada trebalo da usvoji krovnu uredbu, što će omogućiti raspisivanje 14 javnih poziva za različite mere podrške poljoprivrednicima.
Među njima su:
- drugi javni poziv za tovna grla,
- podsticaji za zasnivanje i podizanje zasada vinove loze i voća,
- podrška rasadničarima
- pozivi za genetičke biljne i životinjske resurse,
- organsku biljnu i stočarsku proizvodnju,
- nabavku kvalitetnih priplodnih grla i
- osiguranje useva i životinja.
Planirane su i investicione mere za nabavku mašina i opreme za biljnu i stočarsku proizvodnju, kao i za izgradnju i opremanje objekata u sektoru rakije i vina.
Ministarstvo je uputilo uredbu Vladi, objasnio je Glamočić, ali procedura potpisivanja u aktuelnim okolnostima traje duže nego inače.
Da li će poljoprivrednicima biti isplaćen drugi deo direktnih davanja po hektaru?
Glamočić je za RTS rekao da u ovom trenutku ne može da raspiše javni poziv, jer za tu meru nema novca.
Ostavio je mogućnost da sredstva ipak budu obezbeđena. Naveo je da 40 odsto poljoprivrednika još nije dostavilo račune za kupljeni repromaterijal kojima se pravda prva isplata od 18.000 dinara po hektaru.
Glamočić je rekao da je rok za pravdanje produžen, nakon zahteva da se ta obaveza ukine, ali da on smatra da je pravdanje računima dobra mera.
Galetin: Država mora da isplati preuzete obaveze
Prema mišljenju agroekonomskog analitičara Žarka Galetina, to što je Vlada u tehničkom mandatu ne može biti opravdanje za kašnjenje subvencija. Država mora da izvršava preuzete obaveze i sve ono što do sada poljoprivrednicima nije isplaćeno, mora biti izmireno.
