Za podizanje vinograda opredeliti zemljište koje odgovara vinovoj lozi. Ovo je neophodno jer se greške u izboru zemljišta kasnije ne mogu ispraviti.
Zemljište, odnosno tereni koji su uspešno privedeni vinogradarskoj proizvodnji, mogu ali ne moraju, predstavljati optimum za podizanje novog vinogradarskog zasada. Potrebno je da se izvrši uvid u stanje zemljišta – da se utvrde njegova biološka, fizička i hemijska svojstva – i da se preduzmu mere za eventualnu popravku navedenih svojstava. Preduzimanje ovih mera uvek je u punoj zavisnosti od osobina vinograda koji se namerava zasnovati.
Među najznačajnije mere popravke zemljišnih osobina, podseća savetodavac Danko Petrović, svrstavaju se:
- Eliminacija zamorenosti zemljišta
- Humifikacija
- Fertilizacija
Eliminacija zamorenosti zemljišta (Ovaj pojam je vezan za pretkulturu – za podizanje vinogradarskog zasada na zemljištu na kome je pre toga dugo gajena loza ili neka druga višegodišnja voćna vrsta).
Humifikacija
Udeo humusa u zemljištu je višestruko značajan: kao činilac povoljne zemljišne strukture, kao antierozioni činilac, i kao izvor mineralnih materija za ishranu loze. Petrović navodi da je za dobro rastenje i razviće vinove loze i ostvarivanje zadovoljavajućih prinosa grožđa, u zemljištima vinogradarskih zasada potrebno da humusa bude 2,5 do 3,0%.
Neposredna humifikacija podrazumeva korišćenje stajnjaka, komposta i oplemenjenog treseta. Hemijskom analizom najpre se utvrdi sadržaj humusa, a zatim se obračunavaju količine stajnjaka koje treba dodati. Obično se koriste sledeći prosečni normativi: za povećanje humusa od 1% u sloju zemljišta od 10 cm potrebno je dodati 125 tona/ha dobro zgorelog stajnjaka.
Podizanje vinograda na zemljištu koje sadrži umerene količine kreča
Fertilizacija (kalijumizacija i fosfatizacija)
Pod fertilizacijom ili meliorativnim đubrenjem se podrazumeva dovođenje zemljišta na takav stepen obezbeđenosti hranljivim elementima (makro i mikro elementi) koji obezbeđuje optimum uspevanja loze. Mnoga istraživanja, a i rezultati iz proizvodne prakse su pokazali da optimalne količine fosfora i kalijuma u vinogradarskim zemljištima variraju u zavisnosti od tipa zemljišta i visine planiranih prinosa, a kreću se: za fosfor od 10 do 20 mg P2O5 u 100 g vazdušno suvog zemljišta, a za kalijum od 30 do 40 mg K2O u 100 g vazdušno suvog zemljišta.
Za lozu je najpovoljnije ako zemljište sadrži umerene količine kreča (10 do 15%), i to u hemijskom i fizičkom obliku koji doprinosi da kiselost iznosi pH 6 do 7, ističe Petrović iz PSSS. U zavisnosti od stepena kiselosti zemljišta, količine krečnjaka za kalcifikaciju kreću se od 10 do 100 t/ha. Usitnjeni krečnjak se rastura po površini 1 do 3 meseca pre rigolovanja.
