Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) svake godine obeležava 16. oktobar, Svetski dan hrane
U Srbiji se 16. oktobar, Svetski dan hrane, obeležava od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
Pravo na hranu
Hrana je treća najosnovnija ljudska potreba posle vazduha i vode – svako treba da ima pravo na adekvatnu hranu. Ljudska prava kao što su pravo na hranu, život i slobodu, rad i obrazovanje priznata su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i dva pravno obavezujuća međunarodna pakta.
„Hrana“ je simbol za raznolikost, ishranu, pristupačnost, dostupnost i bezbednost. Na našim trpezama, poljima, pijacama, u ribarskim mrežama treba da bude dostupna veća raznovrsnost hrane, za dobrobit svih nas.
„Inoviraj danas. Nahrani sutra”
Ove godine Svetski dan hrane obeležava se pod sloganom „Inoviraj danas. Nahrani sutra”.
Ovogodišnje poruke
Sveobuhvatnost i zajedničko delovanje
Inovacija nije samo tehnologija. Ona spaja naučna dostignuća sa praktičnim znanjem i domišljatošću poljoprivrednika, ribara, stočara i šumara. Posebno se naglašava važnost uključivanja žena, mladih kao i investitora, donosilaca odluka i preduzetnika.
Različiti oblici inovacija
Inovacije dolaze u mnogim oblicima – od digitalnih savetodavnih usluga, sistema podataka i poboljšanih sorti semena, pa sve do društvenih i organizacionih modela kao što su poljoprivredne škole na terenu (farmer field schools), zadruge i tradicionalne prakse očuvanja zemljišta i vode.
Preventivno delovanje i otpornost
Inovacija takođe znači upravljanje rizikom i delovanje pre nego što kriza nastupi.
Preventivni i međusektorski pristupi jačaju otpornost sistema i sprečavaju ogromne troškove koji nastaju kada se šokovi (poput klimatskih nepogoda ili ekonomskih kriza) već dogode.
Krajnji cilj: Zajednički rad na inovacijama vodi ka stabilnijim, inkluzivnijim i otpornijim sistemima koji mogu da prehrane današnje stanovništvo, a da pritom sačuvaju resurse za buduće generacije.
U svetu gladuje 673 miliona ljudi
U 2026. godini svet se suočava sa ozbiljnom nesigurnosti u snabdevanju hranom. Procenjuje se da oko 673 miliona ljudi u svetu gladuje dok sa druge strane u porastu je broj gojaznih i široko rasprostranjeno bacanje hrane, što ukazuje na sistem izvan ravnoteže, podaci su FAO.
Preko 2,8 milijardi ljudi u svetu ne može da priušti zdravu ishranu. Nezdrava ishrana je vodeći uzrok svih oblika pothranjenosti – pothranjenosti, nedostataka mikronutrijenata kao i gojaznosti, koji sada postoje u većini zemalja, presecajući socio-ekonomske klase. Ipak, danas previše ljudi pati od gladi i ne može sebi da priušti zdravu ishranu.
Skoro četvrtina dece mlađe od pet godina je niže u odnosu na svoj uzrast, a 7% dece ima nedovoljnu telesnu težinu za svoj uzrast.
Blizu tri milijarde ljudi u svetu nije u mogućnosti da se hrani u skladu sa principima pravilne ishrane, a 2,6 milijardi žena i dece imaju nedostatak jednog ili više vitamina i minerala.
Oko 2,5 milijardi odraslih i 37 miliona dece mlađe od pet godina je gojazno.
Foto: pixabay.com
