Trenutna situacija u sektoru mlekarstva deluje gotovo nepremostiva, jer je interes mlekara da mleko otkupe po što nižim cenama, a poljoprivrednicima je
ta cena često na granici koja njihovu proizvodnju čini isplativom.
U većini zemalja mlekarstvo predstavlja najvažniji deo poljoprivredne proizvodnje (oko 30 % od ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje). Satabilnost na tržištu mleka u EU bila je uslovljena pre svega kvotama koje su uvedene kako bi se ublažile oscilacije u proizvodnji i potrošnji mleka. Takođe, treba istaći da mnoga pravila koja se odnose na bezbednost hrane, zdravlje životinja, dobrobit životinja i zaštitu životne sredine, zahtevaju dodatne troškove koji uvećavaju cenu koštanja mleka.
Svi instrumenti koji se primenjuju u sektoru mleka u EU imaju sledeće ciljeve:
· Da obezbede sigurno i pouzdano snabdevanje mleka za potrebe tržišta EU. S obzirom na rast svetske populacije i povećanje tražnje za mlekom i mlečnim proizvodima, kao i na sve veće klimatske izazove, rešavanje ovoga pitanja je od strateškog značaja
· Zaštiti interesa i prihoda poljoprivrednih proizvođača posvećuje se dosta pažnje, jer se realno procenjuje da od njih zavisi prehrambena sigurnost
· Održavanje i stvaranje konkurentske mlekarske proizvodnje
· Podsticanje mladih ljudi da uđu u sektor proizvodnje mleka, kako bi se osigurala dovoljna proizvodnja u budućem periodu.
Otkupne cene mleka u EU najviše diktiraju tržišni uslovi, na koje poljoprivrednici kao individue nisu u stanju da utiču.
U Srbiji otkupne cene dosta variraju. U pojedinim godinama te cene su približno iste kao i cene u zemljama EU, ali ono što je najveći problem u našem mlekarstvu su velike oscilacije u proizvodnji. Često se dešava da mlekare ne žele da otkupe celokupnu količinu mleka od poljoprivrednika. U Srbiji ovo posebno pogađa male poljoprivredne proizvođače, kojih je kod nas najviše. Ove probleme, koji umnogome onemogućavaju dalji razvoj proizvodnje mleka u našoj zemlji, moguće je rešiti kroz efikasan sistem zadrugarstva, pri čemu je potrebno koristiti iskustva drugih zemalja.
Autor: Radovan Ševarlić, dipl. inž.
psss.rs
