Udruženja poljoprivrednika uz zajednički cilj i ličnu odgovornost svakog člana.
Po klasifikaciji udruženja su neprofitabilni oblik organizovanja minimalno tri pojedinca, za razliku od zadruga koje su profitabilni oblik organizovanja minimalno pet pojedinaca. Udruženja se osnivaju u cilju ostvarivanja zajedničkog cilja i delovanja.
Poljoprivrednici imaju višedecenijsko pitanje „Udružiti se da drugim poljoprivrednicima ili ne?“ Odgovor na ovo pitanje treba da bude „da“, ali se to u praksi retko dešava jer poljoprivrednici ne vide lični interes, a zapravo suština je u zajedničkom interesu. Zajedniči interes je ostvarivanje nekog specifičnog cilja u poljoprivrednoj proizvodnji, radi ostvarivanja profita u individualnoj proizvodnji.
U današnjim uslovima privređivanja poljoprivrednik, mora da bude i menadžer svoje proizvodnje, da upravlja procesom proizvodnje i plasmanom svojih proizvoda, a prvenstveno da postane svestan vrednosti svog primarnog proizvoda i kako da očuva tu vrednost. Udruživanje je jedan od načina kako očuvati vrednost poljoprivrednog proizvoda.
Način rada i funkcionisana udruženja zavisi prvenstveno od samih članova i njihovog odgovornog ponašanja. Odgovorno ponašanje članova se ogleda kroz uplatu godišnje članarine, kroz redovno prisustvo skupštini udruženja, kao i kroz ispunjavanje svih postavljenih im zadataka i aktivnosti udruženja. Veliki broj je onih koji hoće da budu članovi i popune pristupnicu, ali neće da ulate ni godišnju članarinu. Godišnja članarina je neophodna da bi članovi mogli da izvršavaju poverene zadatke i sprovode predviđene aktivnosti. Redovno prisustvo skupštini udruženja neophodno je radi informisanja, rešavanja problema, donošenja odluka i sl.
Udruženja poljoprivrednika
Svojim udruživanjem poljoprivrednici ništa ne gube, već dobijaju.
Da bi udruženje opstalo potreban je zajednički cilj i lična odgovornost svakog člana. Da bi poljoprivrednik bio prepoznatljiv na tržištu neohodno je da bude menadžer, a dobar menadžer će postati član udruženja koje će zastupati njegove interese.
U velikom broju slučajeva izgovor poljoprivrednika da se ne udruži je „nemam ti ja vremena za to, ko da će nešto da se promeni“. Istina je da lično nepoverenje dovodi do toga da i sam poljoprivrednik obezbeđuje svoj proizvod „nemajući vremena“ da se bori za zajedničke ciljeve kroz udruživanje. Put i delovanje udruženja prvenstveno zavisi od njegovih članova, njihovog stava i odgovornosti.
mr Violeta Petrović Luković
PSSS Kragujevac