Situacija u zadrugarstvu nije za hvalu, ali i pored svega zadruge nisu nestale. Ne treba zaboraviti da je udruživanje naša perspektiva.
Kod nas zadruge posluju u vrlo teškim uslovima. U poređenju sa drugim privrednim subjektima imaju dodatno breme poslovanja, rekao je za „Poljosferu“ predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović.
Razloga za to je nekoliko, smatra naš sagovornik.
Prvi razlog je sistemski, što podrazumeva izostanak zakonske regulative. Postojeći zakon je prevaziđen, a i ne primenjuje se u praksi.
Na drugom mestu je problem dokazivanja i uknjižbe zadružne svojine.
„To je osnovni razlog nedonošenja novog zakona. Zadruge su u ranijem periodu kupovale zemljište. Prema nekim podacima u Vojvodini je to površina od blizu 100.000 hektara. U centralnom delu zemlje ima i objekata i preradnih kapaciteta koje su izgradili zadrugari kroz sistem zadruga. Nakon privatizacije sve se prilično zamrsilo“, smatra Mihailović.
Tu je i problem sivog tržišta. Zadruge koje posluju legalno plaćaju i poreze i doprinose i radnike. Rezultat je takav da one ne mogu odoleti konkurenciji koja radi „ispod žita“, kaže naš sagovornik.
Na nedavno održanom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu naši gosti iz Holandije bili su iznenađeni činjenicom da je kod nas zadrugarstvo na margini. Za Holanđane je takav odnos prema zadružnom obliku organizovanja neprihvatljiv. Razvoj poljoprivrede u Holandiji je u osnovi razvoj zadruga.
„Sa Holandijom možemo da se poredimo samo po površinama. I dobro je što su upravo oni neke od nas podsetili koliko su zadruge važne za razvoj poljoprivrede i privrede u celini. U Holandiji novi ministri poljoprivrede nastavljaju da rade kako je zacrtano, a kod nas sve se menja promenom ministra. Nema sigurnosti i doslednosti. Kod nas su 2007. godine administartivnim putem ukinute šteditno-kreditne zadruge, a 2010. godine nekim zakonom obrisano je 930 zadruga. Dok ne dobijemo domaćinsku vlast nema razvoja zadruga, a ni ostale privrede u zemlji. Sa druge strane poljoprivrednici su postali nepoverljivi i ne žele da se udružuju. Moramo da se menjamo. Kada na terenu spomenemo udruživanje u zadruge, većina pomisli kako će u zadruzi biti nešto džabe. To nije tako. Prvo moramo da zasučemo rukave i nešto stvorimo, pa onda možemo razmišljati o dobiti“, poručio je Mihailović.
A kako je nekada bilo
Zadrugarstvo na ovim prostorima ima dugu tradiciju. Prva kreditna zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u selu Vranovo, kod Smedereva, piše na sajtu Zadružnog saveza Srbije. Naredne godine osnovana je Asocijacija zemljoradničkih zadruga – Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga. Tri godine kasnije donet je prvi zakon koji je regulisao ovu, zadružnu oblast – Zakon o zanatskim i zemljoradničkim zadrugama.
Tradicija zadružnog organizovanja na prostorima današnje Vojvodine postoji više od 150 godina, prenosi Zadružni savez Vojvodine. Prva zemljoradničko-kreditna zadruga u Vojvodini, koja je osnovana 1846. godine u Bačkom Petrovcu, bila je treća zadruga u svetu.
Pročitajte i ovo:
https://www.poljosfera.rs/oko-nas/160-zadrugarstvo-se-u-holandiji-podrazumeva
https://www.poljosfera.rs/agro-teme/39-deset-zapovesti-za-zadrugare
