Mašinski prsten
Prosečna veličina poseda jednog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je oko 3 hektara. Ovome treba dodati još i podatak da i u tako malom posedu gazdinstva,
prosečna veličina parcele izosi oko 0,3 hektara. Nije teško izračunati da su obradive površine takvog gazdinstva često „raspoređene“ i na desetak lokacija.
Kupovina traktora i priključnih mašina za tako mali posed često je neopravdana. Nabavka osnovne mehanizacije je ozbiljna stavka u budžetu gazdinstva. U takvim slučajevi možda je bolje formiranje mašinskih prstenova, gde više domaćinstava dogovorno nabavlja različita sredstva mehanizacije kako bi svi učesnici obavljali neophodne radove u poljoprivredi ne dolazeći u situaciju da svako pojedinačno kupuje sve neophodne priključne mašine. U takvim slučajevima dobro dođe zadruga koja može da organizuje nabavku mašina a kasnije i da koordinira radom nabavljenih mašina i opreme.
Prodajna zadruga
Mali posed ima za posledicu i relativno malu proizvodnju. Često se postavlja pitanje rentabilnosti prevoza manjih količina proizvoda do prodajnih centara ili otkupnih mesta. Dodatni problem je da mala količina proizvoda otežava i komplikuje ponudu i pregovore oko cene i plasmana proizvoda. Prodajna zadruga je ta koja bi u ovakvoj situaciji mogla i da prikuplja manje količine proizvoda, nudi i prodaje iste otkupljivačima, štiteći interese zadrugara.
Prodajne zadruge mogu da budu osnovane i sa zadatkom da prerađuju određene proizvode, pakuju ih i tako prerađene prodaju dalje. Udruženi u zadrugu i sa većom količinom određenog proizvoda u ponudi, zadrugari lakše mogu naći kupca i eventualno ostvariti i veću cenu za svoj proizvod. U ovakvim slučajevima mora se voditi računa i o tome da celokupna količina nekog proizvoda mora biti ujednačenog kvaliteta.
Snabdevačke zadruge
Mali posed za sobom nosi i problem oko nabavke repromaterijala. Proizvođači su uglavnom pojedinačno upućeni na maloprodaju, gde kao poslednji u nizu plaćaju visoke cene repromaterijala. Udruženi u snabdevačku zadrugu mogu da veće količine repromaterijala nabavljaju od distributera na veliko koristeći pritom pogodnosti: popust kupovine na veliko, manje transportne troškove po jedinici kupljene robe itd. Na taj način smanjuju svoje troškove proizvodnje i povećavaju rentabilnost proizvodnje i konkurentnost na tržištu.
Ako se pak ne ide na ovakvu specijalizaciju zadruga na osnovu samo jedne delatnosti, složenije zadruge mogu istovremeno, za potrebe svojih zadrugara, obavljati sve ove poslove.
Autor: Srđan Vidanović dipl. inž.
psss.rs