Претрага
Претрага

Još čekamo novi zakon o zadrugama

Zadruge i zadrugari čekaju novi, i nadaju se, za zadrugarstvo povoljniji Zakon o zadrugama. Do sada je izrađeno više Nacrta zakona o zadrugama, ali ni...

dva kombajna
Galenika

Zadruge i zadrugari čekaju novi, i nadaju se, za zadrugarstvo povoljniji Zakon o zadrugama. Do sada je izrađeno više Nacrta zakona o zadrugama, ali ni

dva kombajna

jedan nije usvojen.

„Novi Zakon o zadrugama je neophodan postojećim zadrugama kako bi bilo rešeno pitanje društvene svojine u zadrugama, koja je po svom poreklu zadružna, a kao takva nije uknjižena u javnim evidencijama. Ovo pitanje stvara mnoge probleme, jer zadruge ne mogu slobodno da raspolažu tom imovinom“, rekla je sekretar Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov na skupu agrarnih novinara koji je održan u Novom Sadu.

Radna grupa radi na novom Nacrtu zakona o zadrugama, počevši od januara ove godine, pri čemu je ovo proces koji se, nažalost, godinama ponavlja. 

„Radna grupa koja je formirana pri Ministarstvu privrede je do sada održala jedan sastanak i na tom sastanku su dogovoreni principi budućeg rada. Mi iz zadružnog sektora, koji smo više zainteresovani za određena pitanja, učestvujemo sa našim konkretnim predlozima prema ministarstvima. Ono što je interesantno za one koji poznaju ovu oblast je da će se raditi na Nacrtu zakona o zadrugama koji je već prošao javnu raspravu. U ovom nacrtu se predviđa prevođenje društvene svojine u zadružni oblik svojine, pri čemu se mi iz zadružnog saveza zalažemo da taj proces bude što jednostavniji, jer su zadruge već jednom prošle kroz proces dokazivanja imovinskih prava“, objašnjava Jelena Nestorov.

jelena nestorov

Ne treba zaboraviti da je veliki deo imovine koji se nalazi oko društvenih preduzeća u obliku društvene ili državne svojine, a po svom poreklu je zadružna svojina, u postupcima privatizacije i u nekim drugim postupcima prodata i otuđena iz zadružnog sektora. Za deo te imovine se vode postupci za povraćaj zadružne svojine i ne zastareva pravo na vlasništvo promenom vlasnika imovine. Ti postupci se vode i dalje, mada postoji velika opstrukcija u sprovođenju istih, podseća naša sagovornica. To se može videti i na osnovu primera zadruga koje su vratile imovinu, a kada su postupci za povraćaj trajali između 15 i 20 godina. To dovoljno govori o odnosu države prema zadružnom obliku svojine i zadrugarstvu uopšte, poručuje Jelena Nestorov.

Po mišljenu naše sagovornice zadruge, posebno poljoprivredne, su suštinski vezane za poljoprivredu, pa bi resorno ministarstvo trebalo više da koristi taj oblik udruživanja.

„Ministarstvo poljoprivrede bi trebalo da u svoje programe i planove uvrsti zadružni oblik organizovanja kao oblik kroz koji sprovodi politiku u poljoprivredi. Ovde mislim ne samo na politiku čistih subvencija, nego na sve druge mere agrarnog i ruralnog razvoja, a to do sada nije bio slučaj. Tako da smatramo da postoji određeno nerazumevanje Ministarstva poljoprivrede da se zadruge tretiraju kao jedan od privrednih oblika, a zanemaruje se da je većina zadruga u Srbiji upravo u oblasti poljoprivrede.“

Najavljeno je da će Radna grupa svoj posao obaviti do novembra, kaže Nestorov, a usvajanje novog zakona o zadrugama, verovatno, nas očekuje do kraja godine.

Podeli sa prijateljima:

Preporučeno