Kiselost silaže tj. pH, posledica je fermentacije materijala koji se silira, što predstavlja jedan od uslova da u toku siliranja dođe do poželjnih procesa koji vode
konzervisanju hranljivih materija biljaka. Iz tog razloga je važno ukazati na međuzavisnost postignutog pH biljnog materijala koji se silira i ambijentnih uslova.
Konzerviranje silaže je sigurno ako je pH smanjen na 4, jer pri toj kiselosti ne mogu da se razviju bakterije koje izazivaju buternu fermentaciju. Osnovni uslov za stabilizaciju silaže bez dodavanja materija koje potpomažu konzervisanje, jeste postojanje lako rastvorljivih ugljenih hidrata u biljkama kao što su glukoza, fruktoza, saharoza i fruktozani.
U odnosu na suvu materiju, cela biljka kukuruza sadrži 17,9% celuloze, 15,3% rastvorljivih ugljenih hidrata i 22,2% skroba. Pojedini ugljeni hidrati ćelijskog zida mogu da igraju značajnu ulogu u fermentaciji silaže. Za vreme konzervisanja hemicelulaze bilja u stanju su da hidrolizuju hemiceluloze do prostijih šećera. To objašnjava važnost celokupnog aciditeta koji potiče od mlečne, sirćetne i buterne kiseline. To nam govori da proces fermentacije citoplazmatičnih šećera nije jedini proces koji se odvija.
U slučaju da je pH veći od 4, konzervisanje materijala teče u nepovoljnom ili bolje reći nepoželjnom pravcu. Usled nedovoljnog zakiseljavanja nastaje delovanje drugih bakterija, kao što su buterne, koje stvaraju buternu kiselinu. U daljem toku nastaje truljenje, a kao posledica toga loš ukus i miris silaže. Smanjenjem količine proteina opada i količina suve materije i hranljiva vrednost silaže uopšte.
dr Radosav Vujić
psss.rs
