Temperatura vazduha iznad 30 ºC za svaku životinju predstavlja izuzetno veliki stres. Na koji način da svedemo gubitke u proizvodnji, izazvane ovim stresom, na najmanju moguću meru saznajemo od Neđeljka Pipovića, diplomiranog inženjera poljoprivrede Poljoprivredne stručne službe Srbije.
Kod krava dojilja i proizvodnje mleka taj se stres manifestuje kroz manju konzumaciju hrane, veće potrebe za svežom pitkom vodom, slabije znakove gonjenja i na kraju opadanjem proizvodnje mleka koja se može u letnjim mesecima smanjiti i do 50 %.
Uz visoke temperature posebno je važan i negativan uticaj visoke vlage u vazduhu. Koliko parametar vlage utiče na proizvodnju mleka vidi se iz činjenice da se kod temperature vazduha od 28 ºC i vlažnosti 30 % goveda praktično ne nalaze u stresu, ali temperatura od 30 ºC i vlažnosti od 85 % karakteriše se kao izuzetno jak stres za životinju.
Ovakve visoke temperature u kombinaciji s visokom vlažnošću vazduha mogu imati i letalne/smrtonosne posledice pa je izuzetno važno da se svaki stočar pripremi kako bi se gubici sveli na najmanju moguću meru.
Šta valja činiti?
– Kod izgradnje novih stajskih objekata posebnu pažnju obratiti na zapreminu objekata i kvalitetno izvođenje prirodne ventilacije.
– Životinjama osigurati dovoljne količine pitke i sveže vode. Životinje s niskom proizvodnjom mleka kod temperature od 15 ºC troše oko 60 litara vode na dan, dok životinja koja proizvodi oko 35 litara mleka dnevno i pri temperaturi okoline oko 30 ºC popije dnevno i preko 150 litara vode. Životinja koja ne dobije dovoljne količine vode slabije konzumira hranu za 25-30 % što posledično vodi i ka manjoj proizvodnji mleka.
– Životinje zaštititi od direktnog uticaja sunčevog zračenja na način da se na ispustima izgrade nadstrešnice ili posadi drveće.
– Posmatranje “teranja” krava obavljati kasno uveče i rano ujutro kada su temperature niže. Naime, za vreme velikih vrućina trajanje estrusa je kraće, a često nema ni vidljivih znakova.
– U obroku krava povećati nivo unosa energije kako bi se smanjio nedostatak energije izazvan smanjenom konzumacijom hrane.
– Krave hraniti u hladnije doba dana (kasno uveče ili rano ujutro) te paziti da ne zaostaje stara hrana koja se lako kvari te je životinje ne žele uzimati.
– Paziti da staja nije prenaseljena grlima goveda.
– Održavati higijenu staje, redovno menjati prostirku i redovno raditi dezinfekciju objekta kako bi se smanjio broj muva i komaraca.
– Postaviti dodatnu ventilaciju unutar objekta (posebni ventilatori) te koristiti sistem hlađenja hladnom vodom.
Neđeljko Pipović,
dipl. ing. poljoprivrede
dipl. ing. poljoprivrede
