Poslednjih godina sve je veća tražnja mesa od različitih vrsta domaćih životinja, pa i guščijeg mesa.
Meso odraslih gusaka je žilavo, suvo i neukusno, pa se pribegava tehnologiji kljukanja. Za to treba koristiti guske stare šest meseci i one rase koje su krupnije. Osnovni cilj ovakvog tovljenja je da se obezbedi proizvodnja velikih mesnatih guščijih džigerica težine 0,6-1 kilogram. Takva jetra je tražena na tržištu, a i cena je veoma povoljna, tako da meso i perje uspevaju da podmire ostale troškove u ovoj proizvodnji.
Na samom početku kljukanja guske treba da su teške četiri i više kilograma. Obično se guske drže u malom, ograđenom prostoru gde se privikavaju na ishranu kukuruzom. Osim kukuruza treba im dodavati zelenu iseckanu kabastu hranu. Posle deset dana takve pripreme, prelazi se na kljukanje.
U prvoj nedelji dnevna potrošnja kukuruza je oko 0,7 kg, slede dve nedelje sa istim količinama kukuruza, dok se poslednjih nedelja ova količina povećava na oko 0,8 kilograma. Broj kljukanja prvih tri dana je trostruko, a posle toga dodavati svakog dana još po jedno.
Efikasno je potapati kukuruz u vodu 12 sati, da bi omekšao i nabubrio. Kljukanje se vrši dok jednjak ne postane tvrd što se utvrđuje pipanjem. Sam proces kljukanja se vrši na više načina, i to ručno, uz poseban levak, ili mašinski na električni pogon. Mašinski sistem traje kraće i iziskuje manje radne snage. Mlade guske su pogodnije od starih, jer daju krupniju jetru, a i meso je boljeg kvaliteta.
Marko Čavka, dipl. inž.
PSS Kikinda
