Povišene dnevne temperature vazduha preko 27 °C,
uz povećanu vlažnost vazduha (50-90 %), stvaraju povoljne uslove za pojavu tz. toplotnog stresa muznih grla, a samim tim i do niza negativnih posledica među kojima je i pad dnevne proizvodnje mleka i do 50 %.
Loši ambijentalni uslovi držanje životinja u neadekvatnim objektima sa neuređenom ventilacijom, velikom gustinom naseljenosti i nepostojanje ispusta osnovni su razlozi pregrevanja organizma životinje u letnjim danima i pojave toplotnog udara-stresa.
Simtomi toplotnog stresa su: dahtanje životinje (ubrzano i plitko diše), životinja ima povišenu telesnu temperaturu prepoznatljivu na dodir, ubrzan puls, nesiguran hod, uplašen pogled, povećane zahteve za pijaćom vodom, smanjeno konzumiranje hrane u toplijem periodu dana itd. U svakom slučaju treba preventivno delovati i sprečiti pojavu ovakvih simtoma.
Mere koje treba preduzeti su sledeće:
– Obezbediti ispuste za slobodno kretanje životinjama 24 časa dnevno, snabdevene pojilicama sa kvalitetnom pijaćom vodom dostupnom svim grlima.
– Smanjiti broj grla po jedinici površine u gusto naseljenim stajama (posebno u stajama sa vezanim sistemom).
– Izgraditi nadstrešnice u ispustima.
– Hraniti životinje u hladovini
– Urediti prirodnu ventilaciju u objektu.
– Ugraditi ventilatore, jer u letnjim mesecima kad su temperature jako visoke često nije dovoljna samo prirodna ventilacija.
– Održavati ležište da bude suvo i čisto.
– Održavati higijenu grla
– Prilikom izgradnje novih objekata voditi računa o zootehničkim normama čija primena garantuje obezbeđivanje što boljih zoohigijenskih uslova koji su neophodni za održavanje zdravlja i produktivnosti grla.
– Zbog obilnijeg znojenja i češćeg mokrenja povećano je izlučivanje mineralnih materija te je potrebno povećati unos minerala K, Na, Mg.
– Zbog smanjenog apetita životinje hraniti energetski sadržajnijim, lakše svarljivijim obrokom u toku hladnijeg doba dana (veći deo obroka davati u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima).
Pripremio: Igor Petrović
psss.rs
