Bolest šuštavac: Inkubacija bolesti traje 2 do 3 dana, retko duže, a tok bolesti je veoma kratak i životinja može da ugine za 24 do 36 časova, a nekada i duže.
Na području Stare planine šest krava uginulo je zbog zarazne bolesti šuštavca. Ova bolest, osim goveda, pogađa svinje, koze i ovce. Od šuštavca ne obolevaju ljudi.
Šuštavac, poznat i kao Gangraena emphysematosa
Šuštavac je akutna, nekontagiozna zarazna bolest goveda, ovaca i koza starosti 3 meseca do 2 godine. Svinje mogu retko da obole, dok konji i čovek ne oboljevaju. Bolest se karakteriše septikemijom, opštom intoksikacijom organizma, degenerativno – nekrotičnim promenama u mišićima ekstremiteta, pojavom edema i nakupljanjem gasa u vezivnom, međumišićnom i potkožnom tkivu koja na pritisak šušte, zbog čega je oboljenje i dobilo ovaj naziv, piše dr vet. med. Miroslav Radić.
Uzročnik bolesti je Clostridium chauvoi koji stvara jak egzotoksin (alfa toksin), sa nekrotičkim, hemolitičkim i letalnim osobinama. Uzročnik je krupan gram pozitivan anaerob i stvara spore tipa Clostridium. Uzročnik (spora) je veoma otporan na fizičke i hemijske faktore. Klostridije su veoma otporni mikroorganizmi zbog posedovanja spora i mogu izdržati temperature ključanja 20 do 60 minuta.
Oboljenje se javlja sporadično. Spore se nalaze u zemlji i oboljenje je vezano za distriktna područja. Raspadom leševa spore se rasturaju po oklini.
Infekcija može biti endogena, kada se spore već nalaze u tkivima, a njihova germinacija se odvija nakon traume. Egzogene infekcije nastaju kod povreda, kastracije, striže ovaca, operacija, jagnjenja, a kod goveda još preko oštećene sluzokože digestivnog trakta. Oštećenja se javljaju tokom menjanja zuba ili kod parazitskih oboljenja. Oboljenje može da se javi kao enzotija kod striže ovaca i kod menjanja zuba kod goveda. Ulazna vrata infekcije su povređena koža i sluzokože, ističe Radić.
Nakon ulaska u organizam preko povređene kože iili sluzokoža, uzročnik se krvlju raznosi po organizmu ali se germinacija spora odvija samo u tkivima sa smanjenom koncetracijom kiseonika tj. tkiva u kojima postoje anaerobni uslovi. Aerobne bakterije mogu da pomognu infekciju jer mogu dovesti do gnojenja tkiva i potrošnje kiseonika u tkivu. Pošto uzročnik stvara jek egzotoksin sa proteolitičkim dejstvom, dolazi do nekroze mišića i stvaranja gasova kao posledica razlaganja ugljenih hidrata. Prilikom rasecanja mišića oseća se miris užeglog maslaca. Zbog raspada tkiva dolazi do oslobađanja toksina koji odlaze u krvotok i dovode do toksemije i poremećaja opšteg stanja. Prodiranjem uzročnika u krv, dolazi do septikemije i smrti, dodaje Radić.
Kako da prepoznamo šuštavac?
Inkubacija bolesti traje 2 do 3 dana, retko duže, a tok bolesti je veoma kratak i životinja može da ugine za 24 do 36 časova, a nekada i duže. Na mestu infekcije nastaje otok koji je u početku topao i bolan, a kasnije se širi i postaje bezbolan i hladan. Koža iznad otoka je mrke boje sa nekrotičnim promenama. Opšte stanje organizma je poremećeno, životinja je apatična, ima povišenu temperaturu do 42°C, prestaje da preživa, teško hoda, vrat je ispružen ako na njemu ima edema. Promene u vidu degeneracija i nekroza nalaze se na grupama velikih mišića ekstremiteta. Edemi sa nakupljanjem gasa nalaze se u međumišićnom, potkožnom i vezivnom tkivu. Edemi se ne javljaju ispod karpalnih i tarzalnih zglobova.
Ukoliko se rukom pritisnu promenjeni delovi tela čuje se šuštanje zbog prisustva gasa. Septikemični oblik se retko javlja kod goveda, a završava letalno. Kod ovaca i koza infekcija nastaje preko kože i sluzokože pa su simptomi slični kao kod malignog edema. Životinje uginu za 8 – 60 sati. Kod svinja se, pojašnjava Radić, oboljenje javlja sporadično. Dolazi do izmene triasa, javlja se crveni otok u grlu, disanje je otežano, a ponekad su promene u centralnom nervnom sistemu.
Promenjeni mišići imaju sunđerast izgled,otečeni su, a prilikom rasecanja čuje se pucketanje i oseća miris užeglog masla. Mišići imaju promenjenu boju, tamno crvenu, prljavo smeđu ili mrku boju. Egzotoksin dovodi do gangrenoznog celulitisa i miozitisa. Promene se mogu naći i na jeziku i one izazivaju dispnoju kod životinja. Promene na srčanom mišiću i dijafragmi dovode do smrti. Slezina može biti ispunjena gasom, a limfni čvorovi uvećani i hiperemični. Kod septikemije bez edema promene su na jetri, a leš je neprijatnog mirisa.
Terapija ne daje mnogo uspeha jer je tok bolesti brz. Potrebno je obraditi ranu i isprati oksidacionim sredstvima i aplikovati hiperimuni serum u okolinu rane. Sistemska terapija podrazumeva aplikaciju penicilina ili aureomicina na koje je uzročnik osetljiv. Simptomatska terapija se daje životinji za poboljšanje stanja organizma.
Opšte mere, zaključuje Radić, ne daju značajne rezultate s obzirom da je ovo oboljenje tla i vezano za distrikte. Leševe životinja treba neškodljivo uklanjati kako se spore ne bi rasturale po okolini. Imunoprofilaksa se sprovodi sa inaktivisanom vakcinom Klostrivet. Vakcinišu se goveda starosti preko 6 meseci i ovce starije od 3 meseca. Revakcinacija se vrši svake godine, a u distriktnim područjima svakih 6 meseci, u proleće i u jesen, 14 dana pre šišanja ovaca.
