Repini rezanci predstavljaju količinski značajan sporedni proizvod proizvodnje šećera.
Od 1000 kilograma repe dobije se oko 625 kilograma svežih rezanaca sa oko 8 % suve materije. Sirovi rezanac se dalje podvrgava presovanju, a zatim se suši ili isporučuje farmama kao sirovi rezanac.
Energija u repinim rezancima
Rezanac šećerne repe je energetsko hranivo sa visokim koeficijentom svarljivosti. Odmah posle proizvodnje rezanci se mogu kratko koristiti u svežem stanju, jer se brzo kvare, plesnave i trunu.
Zahvaljujući dvokratnom presovanju sirovih repinih rezanaca u savremenim pogonima dobijaju se rezanci sa 20 % ili više suve materije što je bolje za siliranje i dobijanje kvalitetnije silaže.
Odmah nakon presovanja temperature rezanaca je 50 do 60 °C, a u silosima dnevno se ova temperatura snižava za 0,5 do 1,5 °C.
Gde obaviti siliranje?
Najbolje je da se siliranje rezanca obavlja u trenč silosu ili silorovovima.
Najpre se (obavezno) postavlja sloj slame debljine 10-20 cm kako bi se izvršila izolacija mase od zemlje. Onda se postavljaju slojevi debljine do dva metra, čime se postiže ni prebrzo ni presporo hlađenje, a fermentacija teče u optimalnim uslovima. Punjenje silosa treba obaviti za jedan dan, uz ravnanje površinskog sloja, umereno gaženje i pokrivanje jakom plastičnom folijom debljine 0,20 mm. Plastična folija treba dobro da zaptiva siliranu masu što se još postže prekrivanjem folije tanjim slojem zemlje ili peska.
Pri izuzimanju silaže presek treba da bude što ravniji, kako bi što manja površina silaže bila izložena vazduhu, a ona duže održala. U toku zime treba nedeljno izuzimati sloj debljine jednog metra, a u toplijem periodu i dva metra. Silažu otvarati na strani koja nije direktno izložena suncu. Pri izuzimanju silaže treba izbegavati rastresanje mase u silosu da bi se sprečio prodor plesni u dublje slojeve silaže.
Silirani repini rezanci mogu uspešno zameniti druga kabasta hraniva u ishrani krava, pa je ovo i prilika da se manjak kabastog dela obroka nadomesti i siliranjem repinog rezanca, pošto je kampanja u šećeranama u punom jeku.
Autor: Stepanov Branislav, dipl. inž.
PSS Zrenjanin
