Stočarstvo kao strateška grana poljoprivrede, odnosno nadogradnja primarne ratarske proizvodnje,
već godinama, pa i decenijama, „luta“ bez prave strategije.
Poljoprivreda godinama unazad ostvaruje suficit u robnoj razmeni sa svetom, ali na žalost izvozom primarnih proizvoda, odnosno sirovine (pšenica i kukuruz).
Godina 2015. biće upamćena po stupanju na snagu sporazuma o bescarinskom prometu roba od 1. januara, i po nezapamćenoj suši. Sprovođenjem sporazuma otvorili smo u potpunosti naše tržište koje ni do sada nije bilo zaštićeno od uvozničkih lobija, koji su i u prošlosti stvarali probleme. Uvođenje prelevmana na uvoz prvenstveno mleka i mlečnih proizvoda nije dalo velikog efekta s obzirom na to da mlekarska industrija smanjuje otkupne cene mleka, ili čak prekida prijem.
Kao drugi faktor koji će uticati na stočarstvo je ekstremna suša, koja će smanjiti prinose ratarskih kultura za 30-50 %, što će uticati na povećanje cene inputa u ishrani.
Subvencije i premije koje država daje stočarima treba pozdraviti, mada i one često ne mogu da doprinesu akumulaciji u ovoj proizvodnji. Na osnovu svega napred iznetog za očekivati je da će doći do smanjenja stočnog fonda.
Govedarstvo
Što bi jedan moj profesor rekao „teška industrija u stočarstvu“, je grana stočarske proizvodnje koja se najsporije i najteže revitalizuje. To su spoznali i odgovorni u državi pa su dali podsticaje u vidu premije za mleko u iznosu od 7,00 dinara po litru, odnosno subvenciju po umatičenom mlečnom grlu od 25.000,00 dinara i 20.000,00 dinara po umatičenom grlu kvalitetnih priplodnih tovnih krava i krava u sistemu krava-tele. Za svako isporučeno tovno june izdvaja se po 10.000,00 dinara, a stimuliše se i nabavka opreme za farme i priplodnog materijala u vidu povraćaja dela uloženih sredstava.
Država svoje obaveze i obećanja ispoštuje pre ili kasnije, ali se zato cena mleka i cena mesa nalaze na vetrometini tržišta, ili češće u nemilosti otkupljivača. Ukrupnjavanje poljoprivrednih gazdinstava je dugoročni cilj, međutim mi moramo da budemo svesni da, bar što se proizvodnje mleka tiče, oko 60 % mleka na tržištu stiže još uvek od malih proizvođača koji raspolažu sa 3-5 krava i izuzetno malim ratarskim resursima (poljoprivredno zemljišta). Ukrupnjavanje ratarskih i delom povrtarskih gazdinstava ide neuporedivo lakše, tako da su se oni već dosta izdiferencirali.
Proizvođači koji nisu u potpunosti razočarani i žele da nastave da se bave proizvodnjom mleka i mesa, a imaće problema sa hranom za životinje, kakvih ima puno morali bi da preduzmu neke od predloženih mera:
1. Uraditi oštriju selekciju krava i junica i eliminisati grla koja nisu dovoljno produktivna ili imaju zdravstvenih i reproduktivnih problema, čime bi se stvorio prostor za opstanak grla koja zaslužuju da budu na farmi.
2. Do kraja vegetacije iskoristiti sve resurse u pogledu obezbeđenja kabaste hrane, pa i one manje kvalitetne (sojina slama, livadsko seno, kukuruzovina i pašnjaci).
3. Obezbediti komponente za stočnu hranu od mlinske, industrije šećera i alkohola.
Jednostavno rečeno, što je moguće kvalitetnije prehraniti grla koja će ostati u zapatu, da bi se što manje osetio nedostatak hrane u daljem periodu eksploatacije.
Svinjarstvo
Grana stočarstva koja zna da bude zbog cikličnosti, ili na rubu egzistencije ili u ekspanziji. Država stimuliše proizvođače svinja u vidu subvencija za umatičene krmače u iznosu od 7.000,00 dinara, i za isporučene tovljenike u iznosu od 1.000,00 dinara po grlu.
Nekako se pokazalo da proizvođači svinja, naročito oni koji se bave isključivo tovom a proizvodnju baziraju na kupovini prasadi, kada se naruše pariteti najlakše odustaju od ove proizvodnje. Na svu sreću svinje su životinje velikih reproduktivnih potencijala, pa se posle krize vrlo brzo „reinkarniraju“. Pošto su oni isključivi potrošači koncentrovane hrane, koja će biti vrlo skupa, mogućnost najvećeg pada stočnog fonda se očekuje baš ovde.
Ovčarstvo
Nekada vrlo rasprostranjen vid stočarske proizvodnje svuda gde ima pašnjaka, danas se nalazi u blagoj ekspanziji pošto država subvencioniše umatičena grla ovaca sa po 7.000,00 dinara i isporučenu jagnjad sa 2.000,00 dinara po grlu.
Ovce kao ekstenzivnija vrsta domaćih životinja, sa manje prohteva, verovatno će bez obzira na krizu po pitanju stočne hrane zadržati taj fond, a to se odnosi i na kozarstvo koje je za sada manje zastupljeno.
Zaključak koji se može izvesti je da će 2015. godina uticati na smanjenje stočnog fonda, definitivno. Suša kao elementarna nepogoda je faktor na koji se ne može uticati, a greške iz prošlosti u vidu privatizacije svih preradnih kapaciteta stočarskih proizvoda i potpisivanje sporazuma o bescarinskom prometu roba, takođe se mogu podvesti pod elementarnu nepogodu.
Autor: Predrag Popov, dipl. inž.
PSS Zrenjanin
